Bivši predsednik Brazila Žair Bolsonaro izjavio je da će, ako se ponovo vrati na vlast, povući Brazil iz BRIKS-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ova izjava izazvala je veliku pažnju međunarodne zajednice, s obzirom na to da je Brazil jedan od osnivača BRIKS-a i ključni igrač u geopolitici Latinske Amerike.
Bolsonarova retorika dolazi u trenutku kada njegovi glavni međunarodni saveznici, bivši predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Argentine Havijer Milej, takođe preispituju članstvo svojih država u globalnim organizacijama.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Milej je već obustavio učešće Argentine u BRIKS-u, dok Tramp, u slučaju povratka u Belu kuću, najavljuje dodatne poteze koji bi mogli oslabiti međunarodne institucije koje SAD tradicionalno predvode.
Bolsonarova politika i veza sa SAD
Bolsonaro je poznat kao političar desničarske orijentacije koji se zalaže za jače veze sa Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova vizija podrazumeva uspostavljanje čvrstog vojnog saveza sa SAD, a u poslednjoj izjavi naveo je da će, ukoliko ponovo postane predsednik, omogućiti postavljanje američke vojne baze u regiji Tripl Frontera (tromeđa Brazila, Argentine i Paragvaja).
Ovaj potez bio bi presedan u savremenoj brazilskoj politici, s obzirom na to da Brazil tradicionalno vodi nezavisnu spoljnu politiku i ne dozvoljava prisustvo stranih vojnih baza na svojoj teritoriji.
Tripl Frontera je oblast koja je dugo na meti američkih vlasti zbog navodne aktivnosti terorističkih grupa i organizovanog kriminala. SAD su u više navrata izražavale zabrinutost zbog mogućih veza između određenih islamskih organizacija i finansiranja ekstremističkih grupa iz ove regije.
Bolsonarova izjava o vojnoj saradnji sa Vašingtonom može se protumačiti kao pokušaj da osigura podršku SAD, posebno u kontekstu njegovih ambicija za povratak na vlast.
Brazilsko članstvo u BRIKS-u i moguće posledice izlaska
Brazil je jedan od osnivača BRIKS-a i od 2006. godine aktivno učestvuje u njegovim inicijativama. Ova organizacija okuplja zemlje u razvoju koje žele da smanje zavisnost od Zapada i međunarodnih institucija koje predvode SAD i EU.
U poslednje vreme BRIKS se širi i jača, posebno nakon proširenja u januaru 2024. godine, kada su se pridružile nove članice – Egipat, Etiopija, Iran i UAE. Ovaj savez je sve više usmeren ka formiranju alternativnog globalnog finansijskog sistema koji bi mogao umanjiti dominaciju dolara u svetskoj trgovini.
Izlazak Brazila iz BRIKS-a značio bi prekid ekonomskih i političkih inicijativa koje su u proteklim godinama jačale trgovinu i saradnju sa Kinom, Rusijom i Indijom – vodećim svetskim ekonomijama.
Brazil je kroz BRIKS imao priliku da se poveže sa tržištima Azije i Bliskog istoka, čime je diversifikovao svoju ekonomsku strategiju.
Međutim, Bolsonaro se u prošlosti protivio jačanju BRIKS-a, jer smatra da je ova organizacija previše vezana za Kinu i Rusiju. Njegova ideološka orijentacija bliža je SAD, a tokom prvog predsedničkog mandata često je izražavao sumnju u korist članstva u ovom bloku.
Ako bi Brazil zaista napustio BRIKS, to bi moglo dovesti do slabljenja organizacije i smanjenja njenog globalnog uticaja. Kina i Rusija su dosad bile glavni pokretači rasta BRIKS-a, ali Brazil je igrao ključnu ulogu u privlačenju zemalja Latinske Amerike ka ovom savezu.
Njegov izlazak mogao bi oslabiti povrenje u stabilnost bloka, iako bi same ekonomske posledice za BRIKS bile ograničene, s obzirom na jačanje kineskog i ruskog uticaja.
Bolsonarove šanse za povratak na vlast
Trenutno Bolsonaro ne može učestvovati na predsedničkim izborima 2026. godine, jer mu je izrečena zabrana kandidovanja zbog optužbi za zloupotrebu moći tokom izbora 2022. godine. Ipak, njegova politička moć nije oslabljena – on i dalje ima značajnu podršku u Brazilu, a njegova stranka ostaje jak faktor u političkom životu zemlje.
Njegov glavni rival, aktuelni predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, vodi politiku suprotnu Bolsonarovoj. Lula je veliki zagovornik BRIKS-a i jačanja ekonomske saradnje sa zemljama u razvoju. On je jasno stavio do znanja da želi da Brazil igra veću ulogu u multipolarnom svetu, umesto da se oslanja na SAD.
Ukoliko bi Bolsonaro ipak uspeo da se vrati na vlast, što nije nemoguće ako sudske odluke budu preinačene, njegova spoljna politika bila bi usmerena na drastičan zaokret. Njegov izlazak iz BRIKS-a, SZO i uspostavljanje bliskih vojnih veza sa SAD moglo bi promeniti brazilski geopolitički kurs.
Deo šireg političkog plana koji uključuje jačanje veza sa SAD
Bolsonarova izjava o izlasku Brazila iz BRIKS-a deo je njegovog šireg političkog plana koji uključuje jačanje veza sa SAD i napuštanje globalnih organizacija u kojima Brazil trenutno učestvuje.
Njegova vizija je bliska politikama Donalda Trampa i Havijera Mileja, lidera koji takođe zagovaraju povlačenje iz globalnih institucija i fokus na bilateralne odnose sa SAD.
Međutim, trenutno nema garancija da će Bolsonaro uspeti da ostvari svoj plan, s obzirom na njegovu diskvalifikaciju sa izbora 2026. godine. Ako bi se, međutim, vratio na vlast, Brazil bi verovatno doživeo značajne promene u svojoj spoljnoj politici, što bi moglo uticati ne samo na BRIKS, već i na globalne odnose u celini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
