Analiza trenutnog svetskog poretka, uključujući povratak Donalda Trampa u Belu kuću, pokazuje duboke promene na međunarodnoj sceni.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Trampova pobeda izazvala je očekivanja i sumnje širom sveta. Rusija i Kina se suočavaju sa različitim izazovima dok pokušavaju da pozicioniraju svoje interese između polarizovanog Zapada i zemalja globalnog Juga.
Donald Tramp je osvojio američke izbore, ali euforija koja je pratila njegovu prvu pobedu danas izostaje. Njegova retorika o brzom okončanju sukoba u Ukrajini naišla je na skepticizam.
Predlozi poput odlaganja ukrajinskog članstva u NATO na dve decenije ili postizanja primirja duž linije fronta odbijeni su i od Moskve i od Kijeva.
Vladimir Putin, predsednik Rusije, jasno je istakao da ne prihvata takve predloge, smatrajući ih pauzom koja bi omogućila Ukrajini da se vojno oporavi uz pomoć Zapada.
S druge strane, ukrajinsko rukovodstvo ne može da prihvati bilo kakve aranžmane koji bi cementirali gubitak teritorije. Sukob pozicija između Trampa, Rusije i Ukrajine dodatno komplikuje situaciju, ostavljajući malo prostora za diplomatska rešenja.
Kina igra ključnu ulogu u globalnim odnosima, zagovarajući primirje u Ukrajini kroz kinesko-brazilski mirovni plan. Peking istovremeno oštro osuđuje čak i ideju o upotrebi nuklearnog oružja, što ga stavlja u istu ravan s američkim stavovima.
Istovremeno, Kina strahuje da bi Trampova administracija mogla pojačati pritisak na nju, fokusirajući se na trgovinski rat i ekonomsku izolaciju.
Kineska strategija ukazuje na oprez – Peking se ne upušta u otvoreni sukob sa SAD, ali ni u savez sa Rusijom. Sličan stav dele i mnoge zemlje globalnog Juga, koje ne žele da budu deo otvorenih konflikata.
Oprez Kine i drugih država globalnog Juga naglašava značaj izgradnje novog međunarodnog poretka u kojem neće dominirati samo dva polariteta.
Rusija sve intenzivnije promoviše koncept multipolarnog sveta. Međutim, za razliku od umerenog pristupa Kine i globalnog Juga, Rusija se oslanja na radikalniji model saradnje sa zemljama kao što su Iran, Venecuela, Severna Koreja i Belorusija.
Te države su već prekršile „crvene linije“ koje je Zapad postavio, što ih čini prirodnim saveznicima Moskve.
Istovremeno, razlike između ruske pozicije i stavova drugih članica BRICS-a, poput Kine i Indije, ukazuju na fragmentaciju u okviru ideje multipolarnosti.
Dok Kina odbija da promoviše juan kao globalnu valutu, Rusija agresivno zagovara dedolarizaciju i ekonomske reforme. Ova razlika u pristupu stvara prostor za formiranje trećeg pola pod liderstvom Rusije, koji ima za cilj radikalniju promenu međunarodnog poretka.
Odnos Rusije i SAD često se poredi s hladnim ratom, ali moderni sukobi imaju svoje specifičnosti. Dok su pretnje nuklearnim konfliktom tokom osamdesetih godina izazivale globalnu paniku, današnja retorika o nuklearnom oružju često se doživljava kao politički manevar.
Oleg Barabanov, profesor i direktor programa kluba „Valdaj“, naglašava da je svet 1983. godine bio mnogo bliži nuklearnom ratu nego danas.
Barabanov posebno ističe da bi Jurij Andropov, tadašnji lider SSSR-a, u slučaju direktne pretnje bez oklevanja naredio lansiranje nuklearnih projektila.
Ova paralela ukazuje na ključnu razliku između hladnoratovske i savremene politike – dok su nekadašnje pretnje bile stvarne i opipljive, današnji sukobi vode se pretežno u domenu ekonomskih sankcija, tehnološkog rivalstva i diplomatskih nadmudrivanja.
Dok Tramp pokušava da redefiniše američku spoljnu politiku, Rusija nastavlja da gradi treći pol sveta, nezavisno od kineskog uticaja.
Međutim, ostaje pitanje koliko je ovaj koncept održiv u praksi. Bez aktivne podrške Kine i Indije, ruski pokušaji mogu biti percipirani kao izolacionizam, a ne kao stvarna alternativa postojećem poretku.
Globalni Jug, iako naklonjen ideji multipolarnosti, pokazuje oprez i nevoljnost da se konfrontira sa Zapadom. Ova suzdržanost može ograničiti ruski uticaj, posebno u oblasti ekonomskih reformi i dedolarizacije.
Ipak, radikalniji savez sa zemljama poput Irana i Severne Koreje pruža Rusiji mogućnost da nastavi borbu protiv zapadne hegemonije, ali i da potencijalno rizikuje dodatnu izolaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
