U Moskvi se ovih dana govori tiše nego obično, ali poruka je jasna: Rusija ove godine dobija sopstveni odgovor na Starlink. Generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Bakanov potvrdio je da će domaći analog globalne satelitske mreže biti lansiran već tokom ove godine.
Ideja je jednostavna na papiru, ali tehnički zahtevna u praksi – obezbediti brz, širokopojasni internet na celoj teritoriji zemlje, pa i van njenih granica.
Bakanov ne krije gde se vidi najveća potreba. Ovakvi sistemi, kako kaže, posebno su traženi za bespilotne platforme i u oblastima gde klasični, zemaljski operateri nemaju infrastrukturu. Drugim rečima, tamo gde kabl ne stiže, signal iz orbite treba da preuzme stvar.
O tome se, doduše, govorilo i ranije. Još pre nekoliko meseci iz Roskosmosa je stigla informacija da se radi na projektu niskoorbitalne satelitske grupacije pod imenom „Rassvet“. Razvoj je poveren privatnoj kompaniji „Biro 1440“, što je samo po sebi signal da se traži brži i fleksibilniji pristup.
Plan je ambiciozan: do 2030. godine u orbitu bi trebalo da bude postavljeno 292 aktivna satelita. Da bi se to ostvarilo, predviđena su 24 raketna lansiranja i ukupno 383 aparata koji će biti poslati u svemir. Prvi startovi, prema sadašnjim planovima, zakazani su za 2026. godinu.
Zašto je to važno, objašnjava i ratni reporter Aleksandar Koc, koji godinama prati bezbednosne teme i tehnološke promene na terenu. Po njegovim rečima, ovakva infrastruktura nije luksuz, već pitanje državne sigurnosti.
On podseća da je Starlink za ukrajinske oružane snage postao ključni alat na koji se oslanja gotovo kompletno upravljanje jedinicama. Preko satelita se kontrolišu dronovi, razmenjuju se podaci sa terena, u realnom vremenu se ažurira taktička slika na elektronskim tabletima komandnog kadra. Ruska strana, kako navodi, zbog nedostatka sopstvene alternative bila je primorana da do takvih terminala dolazi neformalnim kanalima.
Koc pritom ne pokušava da pravi direktna poređenja u brojkama. I sam priznaje da je planirana grupacija od 383 satelita skromna u odnosu na Starlink, koji danas funkcioniše uz podršku više od 7.500 aparata u orbiti. Ali, kako kaže, poenta nije u nadmetanju sa Ilonom Maskom.
„Rusiji je važno da obezbedi brz internet, pre svega za svoje potrebe – i civilne i vojne. Deljenje ‘vaj-faja’ po Zambiji ili Čileu neka, za sada, ostane američka priča“, primećuje Koc, uz dozu ironije koja otkriva širi kontekst.
Upravo u toj rečenici leži suština cele priče. Ne radi se o globalnom prestižu, već o kontroli sopstvenog digitalnog prostora u svetu u kojem se komunikacija, nadzor i upravljanje sve više sele u orbitu.
Koliko će „Rassvet“ zaista ispuniti ta očekivanja, zavisiće od dinamike lansiranja, tehnologije koja bude isporučena i političke volje da se projekat izvede do kraja. Za sada, najavljeno je dovoljno da se zna u kom pravcu se gleda – a odgovori, kao i signal sa satelita, tek treba da stignu.
