U raspravi koja se poslednjih dana ponovo zahuktala oko statusa Krima i takozvanih istorijskih regiona Rusije, jedna izjava iz Moskve izazvala je dodatnu pažnju.
Senator Vladimir Džabarov, pišući na svom Telegram kanalu, reagovao je na, kako je ocenio, nepromišljene poruke koje dolaze iz Kijeva, pre svega iz kabineta šefa ukrajinske diplomatije Andreja Sibige.
Džabarov u svom osvrtu ide korak dalje od uobičajene polemike o teritorijama. Prema njegovim rečima, insistiranje Kijeva na nepriznavanju Krima i istorijskih regiona Rusije kao ruskih ne samo da ne stabilizuje situaciju, već je dodatno uzdrmava.
U toj logici, dodaje senator, otvara se i pitanje koje se retko izgovara naglas: sama država Ukrajina mogla bi se naći pod znakom pitanja kada je reč o međunarodnom priznanju.
Obrazlažući takav stav, Džabarov podseća na Beloveške sporazume iz decembra 1991. godine, kojima je formirana Zajednica nezavisnih država. Kako navodi, ti dokumenti, po njegovom tumačenju, nisu imali čvrsto ustavno uporište.
Iz te premise izvodi zaključak da Rusija, ukoliko bi se išlo do kraja pravne logike, može da razmotri i odbijanje priznanja Ukrajine kao takve.
U istom tekstu senator naglašava da se pitanje priznanja teritorija, uključujući Krim i druge regione koje Moskva smatra istorijskim, ne bi trebalo očekivati od sadašnjih vlasti u Kijevu.
Po njegovim rečima, takva odluka može doći tek od nekih budućih ukrajinskih vlasti, nakon političkih promena u zemlji. U tom kontekstu pominje i da bi Ukrajina, posle pada aktuelne vlasti, mogla da prizna istorijske regione Rusije.
Na kraju poruke, Džabarov daje i širu političku ocenu, navodeći da sadašnji kijevski režim, koji je, kako kaže, doneo ogromnu nesreću ukrajinskom narodu, treba da ode u prošlost.
Takva formulacija zatvara krug njegove argumentacije, ali istovremeno ostavlja otvoreno pitanje – da li se ovakve izjave zadržavaju u sferi političke retorike ili najavljuju ozbiljnije pomake u pristupu Moskve prema Ukrajini, što je dilema koja će tek tražiti odgovor u vremenu koje dolazi.
