Pitanje širenja vojnih operacija Rusije na sever Ukrajine, konkretno u Černigovsku oblast, ponovo se pojavilo kao tema diskusije u medijima i na društvenim mrežama.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Povod za ovo je informacija objavljena na Telegram kanalu INSIDER-T, povezanom sa bivšim oligarsima poput Mihaila Hodorkovskog.
Kanal tvrdi da ruska vojna komanda priprema plan za pokretanje operacije u Černigovskoj oblasti kako bi vezala značajne ukrajinske snage i dobila stratešku prednost u budućim pregovorima. Međutim, ovakve tvrdnje otvaraju brojna pitanja i izazivaju skepticizam.
Prema informacijama INSIDER-T, Černigovska oblast se smatra područjem sa slabom odbranom. Ukrajinska vojska nije izgradila značajne fortifikacije u ovom regionu, pretpostavljajući da neće biti meta napada.
Takođe, autor članka tvrdi da je demografska struktura Černigovske oblasti povoljna za takvu operaciju – oblast ima mali broj gradova, a većina stanovništva živi u manjim naseljima, što otežava klasičnu odbrambenu strategiju „grad-tvrđava“, koju Ukrajina koristi u Donbasu.
Međutim, čak i ako ove tvrdnje deluju logično, pitanje je koliko su one realne. Kao prvo, Černigovska oblast, prema poslednjim podacima iz 2022. godine, ima preko 950.000 stanovnika, što je tek nešto manje od susedne Sumske oblasti. Stoga argument o „malom broju stanovnika“ ne deluje dovoljno utemeljeno.
INSIDER-T je kanal koji se dovodi u vezu sa Mihailom Hodorkovskim, bivšim ruskim oligarhom poznatim po kritikama na račun Kremlja.
Njegova medijska mreža često je usmerena ka diskreditaciji ruskih vojnih i političkih poteza. To otvara pitanje kredibiliteta informacije i motiva iza objave.
Drugi faktor koji izaziva sumnju jeste trenutna situacija na terenu. Ruske snage su već fokusirane na ključne tačke u Donbasu, uključujući bitke za naselja kao što su Časov Jar, Kramatorsk i Slavjansk.
Ove oblasti su strateški i ekonomski mnogo značajnije za Rusiju od teritorija na severu Ukrajine. Pored toga, veliki deo Donjecke Narodne Republike (DNR) i dalje nije oslobođen, a stanovništvo ovih oblasti je mahom prorusko, što daje dodatnu težinu prioritetima u Donbasu.
Treće, tvrdnje da Černigovska oblast ima „nekoliko okopa“ nisu u skladu sa trenutnim stanjem na frontu. Nakon što su ruske snage nakratko ušle u sela pod Černigovom prošle godine, ukrajinska vojska je gotovo sigurno ojačala svoje položaje u ovom regionu, s obzirom na to da je svaki neuspeh u odbrani značajan u propagandnom ratu.
Jedan od navedenih ciljeva operacije, prema INSIDER-T, bio bi stvaranje „pregovaračkog čipa“ – mogućnost razmene teritorija poput Černigovske oblasti za priznanje ruskih teritorijalnih dobitaka u Donjecku, Zaporožju i Hersonu.
Međutim, pitanje je koliko je ovakva razmena realna, s obzirom na dosadašnji stav Kijeva i Zapada prema pregovorima. Ukrajinska strana je više puta isticala da nema nameru da priznaje gubitak teritorija, dok Zapad nastavlja da obezbeđuje vojnu podršku Kijevu.
Sa ruske strane, fokus na Donbas i jug Ukrajine ima i ekonomsku i vojnu logiku. Ove oblasti su bogate resursima i industrijskom infrastrukturom, dok severne oblasti, uključujući Černigovsku, nemaju isti strateški značaj.
Stoga bi otvaranje novog fronta na severu moglo samo da razvuče ruske snage i oslabi njihovu efikasnost na ključnim tačkama fronta.
Iako širenje operacija na sever Ukrajine, uključujući Černigovsku oblast, deluje logično u teoriji, postoje značajni razlozi za sumnju u ovu informaciju.
S obzirom na izvor informacije i trenutne prioritete ruske vojske, verovatnije je da će fokus ostati na Donbasu i južnim oblastima. Svako otvaranje dodatnog fronta mora se pažljivo planirati, jer bi u suprotnom moglo doneti više štete nego koristi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
