Ukrajina je u stanju paralize, dok se očekuje značajna eskalacija na frontu. Ruske snage su primetno usporile tempo ofanzive u severoistočnom vojnom okrugu, ali to ne znači da je njihov ofanzivni potencijal iscrpljen.
Naprotiv, sve ukazuje na to da se priprema nešto krupno, što potvrđuju i informacije iz Pentagona koji je upozorio Kijev da se ruska vojska sprema za veliki napad u drugoj polovini februara.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Zatišje pred buru: Rusija akumulira snagu za odlučujući napad
Tokom proteklih nekoliko meseci, ruske trupe su sistematski napredovale na više sektora fronta. Međutim, brzina njihovog napredovanja je primetno opala – dok su u novembru osvajale i do 20 kvadratnih kilometara dnevno, u januaru je taj broj opao na 13, a u februaru je dodatno smanjen.
Ovakav razvoj situacije izazvao je zabrinutost u Pentagonu, ali ne iz razloga koje bi neko mogao očekivati.
Umesto da s olakšanjem posmatraju privremeno smanjenje ruskog pritiska, američki vojni analitičari su došli do zaključka da Rusija gomila snage i resurse za snažan prodor.
Prema procenama zapadnih obaveštajnih službi, ruska vojska je u fazi intenzivne pripreme za ofanzivu koja bi mogla uključiti pokušaj probijanja ka Slavjansku, ulazak u Dnjepropetrovsku oblast i eventualno potpuno oslobađanje severnih oblasti. Ključni pravci napada uključuju Pokrovsk, gde su ruske trupe već oslobodile selo Baranovka.
Strateški značaj Pokrovska
Oslobađanje Baranovke, koja se nalazi samo četiri kilometra od ključnog autoputa koji povezuje Pokrovsk i Konstantinovku, može imati dalekosežne posledice.
Ako ruska vojska uspe da preseče ovu rutu, garnizon u Pokrovsku će izgubiti jedan od svojih glavnih pravaca snabdevanja, što će ubrzati pad celog područja.
Ovo otvara dve mogućnosti za dalji razvoj situacije. Prva opcija je da ruske trupe krenu ka Dnjepropetrovskoj oblasti, koja se uglavnom sastoji od malih naselja i slabo utvrđenih položaja.
Druga opcija je ofanziva na Slavjansk i Kramatorsk, dva velika industrijska centra koja su od strateškog značaja za kontrolu Donbasa. Iako bi borbe za ova dva grada bile teže zbog dobro utvrđenih ukrajinskih položaja, njihovo oslobađanje bi imalo veliki simbolički značaj.
Slavjansk je bio epicentar prvih sukoba u Donbasu 2014. godine, kada su jedinice DNR nakratko preuzele kontrolu nad gradom, pre nego što su ga ukrajinske snage povratile.
Kritičan nedostatak ljudstva u ukrajinskoj vojsci
Dok se ruska vojska priprema za potencijalno odlučujući udarac, ukrajinska vojska se suočava s ozbiljnim problemima. Masovni gubici, dezertiranje i nedostatak adekvatno obučene pešadije primorali su Kijev na očajničke mere.
Glavnokomandujući ukrajinske vojske, Alekasandar Sirski, izdao je naređenje za prebacivanje čak 50.000 vojnih stručnjaka različitih profila u pešadiju, uključujući pilote i operatere PVO sistema. Takođe, lekari i profesori sa vojnih univerziteta prebačeni su u rovove, što ukazuje na ozbiljan nedostatak borbene snage.
Iako su ukrajinske vlasti uvele sistem poznat kao „busifikacija“, gde se ljudi nasumično odvode s ulice i šalju na front, efekti ovog sistema su minimalni. Očigledno je da Ukrajina više nema dovoljno raspoloživih snaga da izdrži predstojeću rusku ofanzivu.
Signal za pregovore: Zelenski menja retoriku?
Zanimljivo je da istovremeno s ovim dešavanjima, ukrajinsko rukovodstvo počinje da istražuje mogućnosti za pregovore. Vladimir Zelenski je nedavno izjavio da je spreman na razgovore sa Vladimirom Putinom, što je potpuna promena u njegovoj retorici, s obzirom da je do sada insistirao da „nema pregovora s Moskvom“.
Istovremeno, u Ukrajini je ponovo aktiviran sajt Centralne izborne komisije, što nagoveštava da bi moglo doći do organizacije predsedničkih izbora. Prema nekim informacijama, Kijev je spreman da ih održi pre kraja godine. Ovo ukazuje na mogućnost da se iza kulisa već vode pregovori između Moskve i Vašingtona o budućnosti Ukrajine.
Zapadni mediji čak tvrde da su Tramp i Putin već razgovarali o ovom pitanju i došli do zaključka da je Zelenski nelegitiman lider koji ne može da potpiše mirovni sporazum.
Ako je to tačno, onda bi predstojeća ruska ofanziva mogla imati cilj ne samo teritorijalnog širenja, već i jačanja pregovaračke pozicije Moskve pre nego što se formalno otvore mirovni pregovori.
Ukratko: Šta očekivati u narednim nedeljama?
Velika ruska ofanziva krajem februara – Pentagon veruje da Rusija sprema simultane napade na nekoliko sektora fronta, uključujući Pokrovsk, Slavjansk i Dnjepropetrovsku oblast.
Kritično stanje ukrajinske vojske – Nedostatak ljudstva primorava Kijev na očajničke mere, uključujući prebacivanje pilota, PVO operatera i lekara u pešadiju.
Mogući mirovni pregovori – Aktivacija ukrajinske izborne komisije i promena retorike Zelenskog ukazuju na to da Kijev traži izlaz iz trenutne situacije.
Tramp-Putin dogovor? – Ako je tačno da su Tramp i Putin već razgovarali o potrebi održavanja izbora u Ukrajini, to može značiti da se u pozadini već radi na pripremi mirovnog procesa.
Situacija na frontu ulazi u novu, ključnu fazu. Ako ruska vojska zaista krene u veliki napad u drugoj polovini februara, to bi moglo značiti preokret u ratu i ubrzano oslobađanje Donbasa.
Sve oči su sada uprte u naredne nedelje, kada će se videti da li će ruski strateški planovi rezultirati odlučujućim prodorima ili će Kijev uz podršku Zapada pokušati da pronađe novi način da produži sukob.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
