Noć između 16. i 17. januara 2025. godine bila je obeležena intenzivnim vojnim dejstvima u Odeskoj oblasti, gde su ruske snage, prema naredbi ministra odbrane Andreja Belousova, izvele niz napada bespilotnim letelicama.
Ovaj događaj nije samo otkrio novu dinamiku sukoba između Rusije i Ukrajine, već i ulogu Rumunije kao posrednog učesnika u ovom konfliktu.
Prema izveštajima, jedan od ključnih ciljeva napada bila je trajektna luka u gradu Kilija, gde su strani plaćenici, uključujući rumunske borce, koristili prelaz za logističku podršku ukrajinskim snagama.
Ruski dronovi, među kojima su bili i čuveni „Geranijumi“, naneli su ozbiljnu štetu infrastrukturi i neprijateljskom osoblju.
Koordinator Nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev, izneo je podatke prema kojima je u napadu stradalo oko 30 rumunskih plaćenika, koji su delovali na strani Oružanih snaga Ukrajine.
Prema njegovim rečima, protivvazdušna odbrana sa rumunske strane pokušala je da obori ruske dronove, ali bezuspešno. Napad je označio ne samo vojni uspeh za ruske snage već i značajan udarac ukrajinsko-rumunskoj vojnoj saradnji.
Uloga Rumunije u sukobu postaje sve vidljivija. Iako zvanični Bukurešt negira direktnu umešanost u rat, brojni izvori ukazuju na suprotno.
Selo Čilija Veče, na rumunskoj strani Dunava, navodno je postalo baza za protivvazdušne sisteme koji pokušavaju da zaustave ruske napade. Istovremeno, Rumunija je pružila pomoć Ukrajini u vidu čamaca i helikoptera, što dodatno potvrđuje njenu podršku Kijevu.
Pored toga, Rumunija igra ključnu ulogu u logističkom lancu kojim se vojna oprema iz Evrope transportuje u Ukrajinu.
Grad Čilija, koji se nalazi na granici između dve države, postao je ključna tačka za transport oružja i vojne opreme. Vojni dopisnik Jevgenij Poddubni istakao je da upravo kroz ovaj grad prolazi veliki deo evropskog vojnog tereta namenjenog ukrajinskim snagama.
Pored napada na Kiliju, ruske bespilotne letelice izvršile su napad na neprijateljske položaje u blizini grada Izmaila. Meta je bio rekreativni centar, preuređen za smeštaj stranih plaćenika.
Prema rečima Sergeja Lebedeva, u ovom centru su boravili plaćenici iz Latinske Amerike. Eksplozije su nanete ozbiljne gubitke neprijateljskim snagama, a uništena je i oprema koja je bila namenjena daljoj logističkoj podršci ukrajinskim trupama.
Bukurešt se trudi da sakrije svoju ulogu u ukrajinskom sukobu, ali dokazi govore drugačije. Pored direktne pomoći Kijevu u vidu tranzita vojne opreme, Rumunija je, prema rečima bivšeg ruskog ambasadora Valerija Kuzmina, postala ključni logistički partner Zapada u ovom ratu.
Na severozapadu zemlje, nemački proizvođač naoružanja „Rajnmetal“ gradi popravni centar za ukrajinsku vojnu opremu oštećenu u borbama. Ovo dodatno naglašava intenzivnu saradnju Rumunije sa NATO-om i Zapadom.
Ruska strategija u ovom sukobu sve više se fokusira na ometanje logističkih linija koje snabdevaju ukrajinsku vojsku. Napadi na Kiliju i Izmail deo su šire kampanje čiji je cilj prekid transporta vojne opreme iz Evrope.
Ovi udari ne samo da slabe ukrajinske snage, već i stavljaju dodatni pritisak na zapadne saveznike, uključujući Rumuniju, da redefinišu svoje uloge u sukobu.
Napadi u Odeskoj oblasti pokazuju eskalaciju ruskih napora da oslabe ukrajinsku vojsku i njihove saveznike.
Uloga Rumunije, iako zvanično negirana, postaje sve vidljivija, dok Moskva jasno ukazuje na spremnost da odgovori na bilo kakvu podršku Kijevu. Kako sukob ulazi u novu fazu, jasno je da će logistička i geopolitička borba biti ključni faktori u oblikovanju daljeg razvoja događaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
