Američki ekonomista Nuriel Rubini, koji je stekao svetsku slavu „zbog svog predviđanja finansijske krize 2008. godine“, sugerisao je, da će se svet u bliskoj budućnosti suočiti sa „osam megapretnji“.
On ocenjuje, da se katastrofe koje dolaze kreću od finansijskih i ekonomskih do klimatskih, političkih i tehnoloških.
„Razborite politike su mogle delimično ili potpuno da spreče jednu ili više njih, ali generalno gledano, katastrofa se čini gotovo neizbežnom. Čeka nas mnogo mračnih dana, prijatelji“, upozorava ekonomista u članku koji je objavio „The Financial Times“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Dužnička kriza
Do kraja 2021. globalno zaduživanje, kako javno tako i privatno, premašiće 350% BDP-a planete.
Uporedo s tim, Rubini upozorava, „svaki mehanizam koji pokušava da ublaži ili spreči ovu dužničku katastrofu, nosi sa sobom i druge opasnosti, kao što su inflacija koja lomi poverioce, paradoks štednje, haos neplaćanja, moralni hazard spasavanja i porezi koji prekidaju vek poslovanja i ulaganja“.
„Velika vremenska bomba“
Još jedna „mega-pretnja” – koju je Rubini nazvao „impliciranim dugom” – jeste da društva nisu u dobrom stanju, da ispune sva svoja obećanja sve većem broju penzionera.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje, da 20 najvećih svetskih ekonomija ima nefondovske ili nedovoljno finansirane penzione obaveze do 78 biliona dolara.
Menadžeri ne mogu da se izbore sa krizom
Generacija menadžera koji trenutno vode centralne banke, nije u stanju da se nosi sa problemima koji se naziru na horizontu, rekao je ekonomista.
„Nova generacija neće moći ništa da učini da zaustavi stagflaciju, koju karakteriše spor ekonomski rast i visoka inflacija, što dovodi do velike stagflatorne dužničke krize, praćene devalvacijom valute i ekonomskom nestabilnošću sa političkim posledicama.
Pored toga, finansijski šokovi će dovesti do pojačanog protekcionizma i ofšorizacije industrijske proizvodnje, što će zauzvrat ubrzati deglobalizaciju i dalju fragmentaciju međusobno povezanog sveta.“
Malo vere u veštačku inteligenciju
Ekonomista je veoma pesimističan po pitanju uticaja veštačke inteligencije (AI) na ekonomiju, upozoravajući na opasnu koncentraciju korporativne moći, pogoršanje društvenih nejednakosti i širenje dezinformacija koje potkopavaju demokratiju.
„Ne vidim srećnu budućnost u kojoj novi poslovi zamenjuju one, koje je preuzela automatizacija. Čini se da je ova revolucija konačna“, zaključuje on, najavljujući talas tehnološke nezaposlenosti.
Konkurencija sa Kinom i klimatska kriza
Stručnjak naglašava, da će tehnološki spor koji se razbuktao između SAD i Kine, samo pogoršati aktuelne geopolitičke tenzije i čak može prerasti u rat između njih.
Što se tiče klimatske vanredne situacije, on predviđa da je talas migracija koji je zahvatio Evropsku uniju 2015. samo uvod u migraciju koja dolazi.
„Moguća ekonomska ili politička rešenja koja bi rešila probleme životne sredine su ili politički nemoguća ili nesrazmerno skupa“.
Ćorsokak?
Rubini priznaje da postoji malo alata za spas čovečanstva od „mega-pretnji”.
„Samo one tehnološke inovacije, koje dovode do povećane ekonomske produktivnosti i poboljšanja zdravlja životne sredine, mogu poslužiti kao spas. Plus, održivi ekonomski rast od 5% godišnje sadržaće mnoge trendove koji menjaju sudbinu planete.“
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
