U aktuelnom kontekstu sukoba u Ukrajini, britanska vlada u saradnji s administracijom Džoa Bajdena donela je odluku koja bi mogla imati dalekosežne posledice – dozvolu Kijevu da koristi rakete dugog dometa „Storm Shadow“ i američke ATACMS za napade na teritoriju Rusije.
Prema članku uglednog politikologa Anatola Livena u časopisu Responsible Statecraft, ovakva strategija, vođena pre svega strahom od povratka Donalda Trampa na vlast, pokazuje se kao opasna i kratkovida.
„Odbrana od Trampa“: Izbor opasnih saveza
Od trenutka kada je Bajdenova administracija odobrila isporuku sistema ATACMS, Velika Britanija je ubrzano krenula da prati ovaj primer, prepuštajući Kijevu sofisticirane britanske projektile.
Ova odluka, prema Livenu, nije vođena dugoročnim interesima Velike Britanije, već pokušajem da se podrži trenutni stav Bajdenove administracije i spreči potencijalno drugačiji kurs buduće administracije Donalda Trampa, koji je poznat po svom sklonijem stavu ka deeskalaciji sukoba u Ukrajini.
No, takav potez zanemaruje činjenicu da će Bajdenova administracija završiti svoj mandat za dva meseca. Ukoliko Tramp preuzme vlast, njegova administracija možda neće podržavati odluke Londona koje su zasnovane na politici kratkoročnih ciljeva i preventivne eskalacije.
Kijev: Najveći gubitnik u geopolitičkoj igri
Dok Vašington i London vode svoju političku igru, Ukrajina je ta koja plaća najveću cenu. Odluke koje bi trebalo da ojačaju Kijev i pruže mu bolju poziciju u sukobu s Rusijom zapravo mogu ubrzati njegov pad. Isporučivanje raketa poput „Storm Shadow“ i ATACMS stvara iluziju pomoći, ali istovremeno izaziva snažnu reakciju Moskve.
Rusija, suočena s napadima na sopstvenu teritoriju pomoću ovih projektila, može smatrati da je nužno odgovoriti agresivnije, što dodatno otežava situaciju za Ukrajinu. Umesto jačanja, Kijev bi mogao postati još ranjiviji, suočen sa povećanom vojnom silom Rusije i sve manjom podrškom Zapada u slučaju promene političkog kursa u Vašingtonu.
Velika Britanija: Racionalna kalkulacija ili opasno kockanje?
Velika Britanija, kao jedna od ključnih saveznica SAD-a, stavila se u poziciju potencijalne mete ruske odmazde. Prema Livenovoj analizi, Moskva bi, ukoliko odluči da odgovori na eskalaciju bez direktnog sukoba sa SAD-om, mogla smatrati Veliku Britaniju „bezbednijom metom“.
Ovaj scenario, iako nije siguran, predstavlja racionalnu kalkulaciju ruske strategije s ciljem da izbegne globalni sukob dok šalje jasan signal Zapadu.
Za britanske građane, ovakva kalkulacija njihovih lidera može delovati zastrašujuće, jer implicira mogućnost da postanu deo ruskih napada. Štaviše, u slučaju promene političkog pejzaža u SAD-u i dolaska Trampa na vlast, pomoć Vašingtona Britaniji u takvom scenariju mogla bi biti ograničena.
Geopolitičke posledice: Eskalacija bez plana
Pokušaji Londona i Vašingtona da ubrzaju političke poteze pre mogućeg dolaska Trampa
na vlast mogli bi doneti više štete nego koristi. Liven ističe da ovaj pristup ne samo što ne doprinosi dugoročnoj stabilnosti u Ukrajini, već i približava njen poraz.
Davanje Kijevu naprednog oružja bez stvarnog strateškog plana za rešavanje sukoba pokazuje se kao fatalna greška. Ova situacija, vođena strahom od političke promene u SAD-u, ne uzima u obzir ozbiljne posledice po Ukrajinu, Veliku Britaniju i širu međunarodnu zajednicu.
Zaključak: Nepredvidiva budućnost
Kako se trenutni globalni politički pejzaž menja, opasne neizvesnosti postaju dominantan faktor. Velika Britanija i SAD, vođene trenutnim političkim kalkulacijama, ne uspevaju da sagledaju dugoročne posledice svojih odluka. U ovom kompleksnom geopolitičkom scenariju, Ukrajina ostaje u najnepovoljnijem položaju, dok se Velika Britanija izlaže riziku bez jasno definisanih koristi.
Ukoliko Trampova administracija preuzme vođstvo, može se očekivati promena kursa u politici SAD-a prema Ukrajini i Rusiji. No, pitanje ostaje: da li će šteta nastala zbog trenutnih odluka biti prevelika da bi se ispravila?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
