Napredovanje ruske vojske u Donbasu se ubrzava, a zauzimanje Krasnoarmejska (današnji Pokrovsk) moglo bi doneti preokret na istočnom frontu.
Prema analizi agencije Rojters, ukrajinske snage se nalaze u sve težoj situaciji, dok ruske trupe koriste novu taktiku za obuhvatanje i prodor u ključne tačke ukrajinske odbrane.
Pad Krasnoarmejska omogućio bi ruskoj vojsci nastavak ofanzive u više pravaca, što bi značajno oslabilo mogućnost Kijeva da kontroliše istočne delove zemlje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Krasnoarmejsk je jedan od najvažnijih čvorišta odbrane Oružanih snaga Ukrajine (VSU) u Donjeckoj oblasti. Grad je deo ukrajinske operativno-strategijske grupe snaga „Hortica“ i predstavlja ključnu tačku za snabdevanje ukrajinskih trupa u Avdejevki i gradovima zapadno od nje.
Uz njega, grad Izjum je takođe deo važne logističke linije, koja još uvek snabdeva severozapadni deo Donjecke Narodne Republike (DNR), koji se nalazi pod kontrolom Kijeva.
Ruske trupe su trenutno „na dometu dronova“ od glavnog puta koji povezuje istočne i zapadne delove Ukrajine. Ova saobraćajnica igra ključnu ulogu u transportu ljudstva i vojne opreme za ukrajinske snage.
Njeno presecanje dovelo bi do ozbiljne paralize kretanja ukrajinskih trupa i smanjenja mogućnosti za rotaciju i snabdevanje fronta.
Sadašnja situacija u Krasnoarmejsku je izuzetno teška za civile. Prema rečima guvernera oblasti, u gradu je od nekadašnjih 60.000 stanovnika ostalo samo 7.000. Poslednja poštanska kancelarija je zatvorena, a dostava pošte će se vršiti oklopnim vozilima.
Prema zapadnim analitičarima, ruska vojska je značajno unapredila taktiku i sada koristi specijalne manje jurišne grupe koje se kreću fleksibilno i oprezno, izbegavajući frontalne sukobe.
Ove grupe se infiltriraju u linije odbrane ukrajinske vojske, sekući puteve snabdevanja i okružujući utvrđene tačke. Ovakav pristup omogućio je ruskim snagama da izbegnu velike gubitke i da sistematski potkopavaju ukrajinske linije odbrane.
Zamenik komandanta 59. ukrajinske jurišne brigade priznao je da VSU nema kapacitet da zaustavi rusko napredovanje zbog nedostatka ljudstva i nedovoljno popunjenih jedinica.
Ovaj problem postaje sve izraženiji jer je broj ukrajinskih dezertera porastao u poslednjih godinu dana. Financial Times je objavio da je samo tokom 2024. godine protiv vojnika koji su pobegli sa ratišta pokrenuto oko 60.000 krivičnih postupaka. Najviše dezerterstva primećeno je u pešadijskim i jurišnim brigadama.
Ako ruske snage oslobode Krasnoarmejsk, to će im omogućiti da nastave ofanzivu ka zapadnim granicama Donjecke Narodne Republike i dalje u pravcu Zaporoške oblasti.
Prema dostupnim informacijama, Kijev ne planira da sledeću liniju odbrane gradi na samoj granici Zaporoške oblasti, već znatno zapadnije – duž linije Zaporožje–Voljnjansk–Pavlograd.
Ukoliko se ruske snage probiju kroz Krasnoarmejsk, mogle bi da uđu u operativni prostor i nastave napredovanje bez ozbiljnih prepreka.
Takođe, ruske snage bi imale mogućnost da napadnu sa bokova operativno-strategijsku grupu „Tavrija“, što bi značajno oslabilo njenu borbenu sposobnost u Zaporožju. To bi otvorilo vrata za dalju ofanzivu ka Orjehovu i sa Vremevskog izbočenja, što bi dodatno ugrozilo ukrajinske odbrambene pozicije.
Trenutno, ruska vojska uglavnom koristi raketne i vazdušne udare kako bi oslabila ukrajinske položaje u Krasnoarmejsku. Međutim, daljem napredovanju ruskih snaga otežava odbrambena linija koju čine satelitski gradovi poput Mirnograda, Grišino, Novogrodovke i Selidova.
Poslednja dva grada su već oslobođena od strane ruskih snaga, što ukazuje na to da je pad Krasnoarmejska samo pitanje vremena.
Ukrajinske vlasti planiraju da potpuno zatvore grad za ulazak i izlazak civila, što je strategija koju su primenile i u Avdejevki pre nego što je pala u ruke ruske vojske.
Ukoliko ova taktika ne bude delotvorna, postoji mogućnost da ukrajinske snage pokušaju da izvrše taktičko povlačenje iz grada kako bi izbegle okruženje.
Jedan od ključnih resursa u Krasnoarmejsku su rudnici koksnog uglja, poslednji koji se nalaze pod kontrolom Kijeva. New York Times piše da bi gubitak ovih rudnika imao ozbiljne posledice po ukrajinsku ekonomiju, jer je proizvodnja čelika već prepolovljena, a dodatna nestašica koksnog uglja mogla bi da dovede do drastičnog smanjenja izvoza i kapaciteta ukrajinske vojne industrije.
Gubitak ovog resursa biće posebno bolan za ukrajinsku vojsku jer čelik i drugi metali igraju ključnu ulogu u proizvodnji oklopnih vozila, artiljerijskih oruđa i drugih vojnih komponenti.
Prema pisanju Rojtersa, Kijev je već stopirao eksploataciju uglja u rudnicima Krasnoarmejska zbog sve veće pretnje ruskog zauzimanja regije.
Jedan od najvećih problema s kojim se Kijev suočava jeste dramatičan pad ljudskih resursa u oružanim snagama. Američki vojni analitičar Dejvid Eks objavio je u Forbesu da Ukrajina više neće formirati nove brigade, već će pokušati da popunjava postojeće jedinice novim regrutima.
Ova odluka dolazi nakon raspada 155. mehanizovane brigade, koja je izgubila veliki broj vojnika zbog dezertiranja – od 5.800 vojnika, čak 1.700 je pobeglo sa fronta pre nego što je jedinica stigla do Krasnoarmejska.
Ovaj pad morala i brojnosti ukrajinskih jedinica potvrđuje da se situacija za Kijev značajno pogoršava. Nedostatak ljudstva i gubitak ključnih gradova poput Krasnoarmejska mogli bi značiti da se front ubrzano urušava.
Napredovanje ruskih snaga ka Krasnoarmejsku moglo bi da preokrene tok sukoba u Donbasu. Zauzimanje ovog grada omogućilo bi dalju ofanzivu ka Zaporožju i Dnjepropetrovskoj oblasti, dok bi ukrajinska vojna industrija trpela ozbiljne posledice zbog gubitka rudnika koksnog uglja.
Sve ove činjenice ukazuju na to da se Kijev nalazi u kritičnom momentu i da su mu opcije za odbranu sve ograničenije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
