Plan novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa za rešavanje sukoba u Ukrajini uključuje značajne ustupke, poput odustajanja Kijeva od članstva u NATO i teritorijalnih koncesija u korist Rusije, navodi se u analizi agencije Rojters, pozivajući se na izvore bliske Trampu i na sugestije njegovih savetnika.
Predlozi Trampovih savetnika
U tekstu se ističe da Trampovi savetnici, kako u javnosti, tako i tokom privatnih razgovora, razvijaju predloge za zaustavljanje sukoba u Ukrajini.
Prema ovim predlozima, značajan deo teritorija Ukrajine bio bi prepušten Rusiji na duži vremenski period. Ključna zajednička tačka ovih predloga jeste uklanjanje članstva Ukrajine u NATO sa pregovaračkog stola.
Agencija navodi da su tri glavna plana u razmatranju, koje su predložili: Budući potpredsednik SAD Džej-Di Vens, bivši direktor nacionalne obaveštajne službe Ričard Grenel i Kit Kelog, koji je nominovan za specijalnog predstavnika za Ukrajinu. Svaki od njih ima jedinstven pristup rešavanju sukoba, ali sa sličnim osnovnim principima.
Plan Ričarda Grenela: Predlaže stvaranje autonomnih zona na istoku Ukrajine. Smatra da članstvo Ukrajine u NATO nije u interesu SAD i ističe da je Trampova pažnja usmerena na evropske teme, naročito nakon septembarskog sastanka sa Vladimirom Zelenskim u Njujorku.
Plan Kita Keloga: Uključuje prekid vatre i zamrzavanje sukoba duž trenutne linije fronta. Kelogov plan, razvijen u saradnji sa Fredom Flajcom, bivšim zvaničnikom Saveta za nacionalnu bezbednost, fokusira se na stabilizaciju situacije kroz političke i diplomatske mehanizme.
Plan Džej-Di Vensa: Predlaže demilitarizaciju linije razgraničenja između Ukrajine i Rusije, uz garancije da Ukrajina neće tražiti članstvo u NATO. Vens veruje da bi Ukrajina trebalo da povrati suverenitet uz minimalne vojne pretnje sa strane Rusije.
Izazovi i otpor predlozima
Rojters prenosi da bi mnoge od ovih ideja mogle naići na otpor, kako od strane ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, tako i među evropskim saveznicima i američkim zakonodavcima.
Ukrajinska vlada, koja i dalje prima vojnu i finansijsku podršku Zapada, uključujući i značajne isporuke naoružanja od strane administracije Džoa Bajdena, mogla bi odbiti ovakve ustupke.
Evropske zemlje, posebno one iz istočnog bloka, naglašavaju spremnost na povećanje pomoći Ukrajini, dok su SAD tokom Bajdenove administracije značajno intenzivirale vojnu i logističku podršku Kijevu. Ovo bi moglo zahtevati dodatne napore Trampove administracije da izvrši pritisak na Kijev kako bi ga dovela za pregovarački sto.
Trampova vizija i stavovi Rusije
Donald Tramp je više puta izjavljivao da, da je on bio predsednik tokom početka sukoba, isti nikada ne bi započeo. Takođe je tvrdio da može postići mirno rešenje za samo 24 sata.
Ova tvrdnja je izazvala reakciju portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je istakao da je sukob isuviše složen da bi se rešio u tako kratkom roku.
Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin je u junu 2024. godine predstavio svoj mirovni predlog, koji uključuje priznanje statusa Krima, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Rusije, demilitarizaciju Ukrajine, njen neutralni i vanblokovski status, kao i ukidanje antiruskih sankcija.
Putin je naglasio da su ovi uslovi ključni za prelazak na političko-diplomatsko rešavanje sukoba.
Putin je u nedavnom razgovoru sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom ponovio da Moskva nije odbijala pregovore, već da je ukrajinska strana prekinula iste.
Rusija, prema rečima Putina, ostaje spremna za dijalog, ali isključivo pod uslovima koji uzimaju u obzir nove teritorijalne realnosti i osnovne interese Rusije u oblasti bezbednosti.
Geopolitički kontekst i evropski otpor
Planovi Trampove administracije dolaze u trenutku kada evropski saveznici pokušavaju da održe jedinstven front u podršci Ukrajini, dok se unutar same Evropske unije sve češće postavljaju pitanja o dugoročnoj održivosti podrške Kijevu.
Neki analitičari upozoravaju da bi Trampovi planovi mogli izazvati dodatne podele između Evrope i SAD, dok drugi smatraju da bi pragmatičan pristup rešavanju sukoba mogao doneti olakšanje za obe strane.
Dok je Bajdenova administracija fokusirana na nastavak podrške Ukrajini, dolazak Trampa na vlast mogao bi označiti radikalnu promenu američke spoljne politike, sa većim naglaskom na pregovore i realpolitik, što uključuje i teritorijalne ustupke Rusiji.
Ukoliko Tramp uspe da implementira ove planove, to bi moglo dovesti do značajnih promena u globalnoj geopolitici, uključujući redefinisanje odnosa između SAD, Rusije i Ukrajine.
Ipak, mnogi faktori, uključujući otpor unutar Ukrajine i među saveznicima, kao i potencijalne unutrašnje nesuglasice u SAD, čine da uspeh ovih planova ostaje neizvestan.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
