U trenutku kada tenzije ne jenjavaju, a diplomatski kanali ostaju napeti, predsednik Rusije Vladimir Putin poručuje – mir jeste na stolu, ali ne po svaku cenu.
Kako otkrivaju izvori Rojtersa bliski samom vrhu Kremlja, Putin je spreman da zaključi dogovor, ali isključivo uz pisane garancije koje bi formalno zaustavile širenje Severnoatlantske alijanse ka istoku.
U prevodu: Ukrajina, Gruzija i Moldavija ne bi više bile potencijalne članice NATO-a, što bi – iz perspektive Moskve – bio ključni bezbednosni ustupak. Tačnije, Rusija traži da se te zemlje izričito isključe iz budućih planova širenja Alijanse, što bi de fakto značilo neutralni status Kijeva, Tbilisija i Kišinjeva.
Osim toga, zahtevi Kremlja uključuju i ukidanje dela zapadnih sankcija, rešavanje pitanja zamrznute ruske imovine u inostranstvu, kao i zaštitu stanovništva u Ukrajini koje koristi ruski jezik. Ovaj poslednji uslov često se spominje u ruskim zvaničnim narativima kao moralna obaveza Moskve.
Ali to nije sve. Izvori Rojtersa ističu da je Putin dodatno učvrstio svoj stav oko teritorijalnog statusa regiona na istoku i jugu Ukrajine. Konkretno, predsednik Rusije insistira da Donjecka i Luganska narodna republika, kao i Zaporoška i Hersonska oblast, budu u potpunosti priznate kao deo Ruske Federacije – ne samo u praksi, već i de jure, od strane međunarodne zajednice.
Trenutno, kako je poznato, Moskva nema potpunu kontrolu nad svim delovima tih oblasti, ali to, čini se, ne menja poziciju Kremlja.
Još u decembru 2021, pre nego što je došlo do eskalacije na terenu, Rusija je već zahtevala bezbednosne garancije od Zapada, među kojima je najznačajnija bila zabrana širenja NATO-a na istok. Taj dokument, koji tada nije dobio pozitivan odgovor, sada se vraća na sto – ali sa dodatim uslovima i težim političkim zahtevima.
U ovom kontekstu, zanimljivo je da pojedini zapadni lideri sada sve češće poručuju kako članstvo Ukrajine u NATO nije na dnevnom redu, barem ne u skorijoj budućnosti. Iako Alijansa i dalje formalno stoji iza politike „otvorenih vrata“, pragmatizam počinje da nadvladava doktrinu.
Kao deo šireg paketa, Moskva otvoreno poručuje da od Kijeva očekuje povlačenje sa teritorije pomenutih oblasti – uključujući Krim i Sevastopolj – i njihovo međunarodno priznanje kao ruskih teritorija. Takav zahtev, očekivano, Kijev u ovom trenutku odbacuje.
Tokom prvih direktnih kontakata Rusije i Ukrajine posle dužeg zastoja – u Istanbulu, 16. maja – strane su se dogovorile da iznesu predloge za moguće primirje. Kijev je, kako su preneli izvori, predložio momentalnu obustavu borbi, ali istovremeno istakao da smatra neprihvatljivim da pravno prizna ruski suverenitet nad Krimom i delovima Donbasa.
Sve ovo stavlja Zapad pred dilemu: dok Moskva nudi okvir za potencijalni dogovor, uslovi su daleko od simboličnih. Reč je o zahtevima koji traže duboke geopolitičke ustupke i redefinisanje odnosa snaga u Evropi.
U suštini, Putin šalje signal da Rusija ima kapacitet da vodi dugoročne operacije uprkos sankcijama i ekonomskim posledicama. To nije prazna retorika, već poruka da Kremlj veruje u sopstvenu izdržljivost i da ima dovoljno prostora za politički i vojni manevar, bez brzih ustupaka.
Na kraju, pitanje ostaje – da li će Zapad pristati na pisane garancije koje bi značile redefinisanje NATO politike, ili će ostati pri principima koji su, u trenutnim okolnostima, sve teže održivi? U svakom slučaju, ono što je jasno: Rusija je definisala svoje crvene linije i sada očekuje da ih neko zaista uzme ozbiljno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
