Ukoliko se ostvare crne prognoze iz najnovijeg izveštaja japanske vlade, Japan bi mogao da se suoči sa nezapamćenom tragedijom – zemljotresom takve razorne moći da bi iza sebe ostavio više od četvrt miliona mrtvih i ekonomsku štetu ravnu pola nacionalnog BDP-a.
Dokument, koji je procureo do novinara Reutersa, slika jezavu sliku budućnosti: Do 298.000 ljudi moglo bi da pogine, uglavnom usled razornog cunamija i urušavanja zgrada. A ako zemljotres pogodi zemlju zimi, noću, kada većina spava – broj žrtava bio bi još veći.
Zvuči kao scenario iz apokaliptičnog filma, ali ovo je realna procena japanske vlade.
U pitanju je potencijalni mega-zemljotres jačine od 8 do čak 9 stepeni Rihterove skale, koji bi mogao da pogodi Nankajsku brazdu, ogromnu podmorsku tektonsku zonu dugačku oko 900 kilometara, koja se proteže uz jugozapadnu obalu Japana, u Tihom okeanu.
Japanski stručnjaci upozoravaju da postoji čak 80% verovatnoće da se ovakvo potresanje tla dogodi u narednim decenijama. I to nije novo – u toj zoni tla se već vekovima akumulira energija, koja otprilike na svakih 100 do 150 godina bude oslobođena kroz potres koji menja tok istorije.
Novi izveštaj, koji je pripremio Sekretarijat kabineta ministara, navodi i da bi ekonomska šteta dostigla 270,3 triliona jena, odnosno oko 1,81 trilion dolara. Samo da stavimo to u kontekst – to je skoro polovina japanskog BDP-a. Ogromna cifra koja bi uzdrmala ne samo japansku, već i globalnu ekonomiju.
Ono što dodatno zabrinjava jeste da su ove brojke znatno veće nego prethodne procene iz 2013. godine. Glavni razlozi: inflacija, ali i nova satelitska i terenska merenja koja pokazuju da bi se zone poplava i cunamija mogle proširiti mnogo više nego što se ranije mislilo. Drugim rečima, ono što je ranije delovalo kao „sigurna zona“, možda to više nije.
Ako uzmemo u obzir da je Japan već jednom preživeo zemljotres magnitude 9 – onaj iz 2011. godine koji je izazvao nuklearnu katastrofu u Fukušimi i ubio više od 15.000 ljudi – onda je jasno da ovde ne govorimo o nekom teoretskom, akademskom riziku. Ovo je stvarna opasnost koja lebdi nad Japanom.
Još prošle godine, vlasti su izdale svoje prvo zvanično upozorenje o mogućnosti mega-zemljotresa, uz napomenu da je verovatnoća za njegov nastanak u Nankajskoj brazdi „relativno visoka“. Mnogi su tada odmahnuli rukom, ali ovaj najnoviji izveštaj vraća priču na sto – i to s ozbiljnim tonom.
U najgorem scenariju, očekuje se evakuacija čak 1,23 miliona ljudi, što je oko 1% ukupne populacije Japana. A pitanje je koliko bi ljudi zapravo stiglo da pobegne pre nego što stigne cunami – poznato je da bi vode mogle pogoditi obalu u roku od samo 5 do 10 minuta nakon udara.
Za zemlju poput Japana, koja se nalazi na takozvanom „vatrenom prstenu“ Pacifika i već je među seizmički najaktivnijim regionima sveta, ovakva prognoza je više nego ozbiljna.
Geolozi već dugo upozoravaju na potencijalni domino-efekat ako se probudi Nankajska brazda. Jedan veliki potres mogao bi da destabilizuje susedne zone – i u Japanu, ali i šire, duž pacifičkog vatrenog prstena. To bi uticalo na obalu Tajvana, Filipina, pa čak i Aljasku i zapadnu obalu SAD.
Ekonomisti se, s druge strane, pitaju kako bi globalna ekonomija podnela šok. Japan je peta ekonomija sveta. Da li bi lanac snabdevanja preživeo? Šta bi bilo s tehnološkom industrijom, čiji se temelji i proizvodni pogoni u velikoj meri nalaze upravo u Japanu?
A tu je i pitanje – koliko je Japan zapravo spreman?
Iako je infrastruktura daleko bolja nego pre sto godina, a sistemi za rano upozorenje funkcionišu, pravi izazov biće evakuacija miliona ljudi u svega nekoliko minuta. Uostalom, cunami iz 2011. nas je naučio da tehnologija nije svemoguća – i da priroda uvek ima poslednju reč.
Jedno je sigurno – ovaj izveštaj nije još jedno birokratsko „upozorenje za arhivu“. Ovo je ozbiljan poziv na buđenje. A vreme za pripremu ističe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
