Bivši izvršni direktor Google-a, Erik Šmit, kaže da roboti verovatno neće pokoriti ili eliminisati ljude bar još jednu deceniju.
Govoreći nedavno na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, Šmit je umanjio značaj popularnog scenarija sudnjeg dana rekavši da ne moramo da brinemo… bar još neko vreme.
[adsenseyu1]
On je rekao: “Svi odmah žele da razgovaraju o svim scenarijima smrti inspirisanim filmovima, a ja vam sa sigurnošću mogu predvideti da je to udaljeno deceniju do dve“.
Šmit nije izgledao previše zabrinuto zbog “dolaska mašina“, jer on veruje da će ljudi moći da preuzmu kontrolu nad veštačkom inteligencijom.
Šmit, sada saradnik na MIT-u, otkako je u januaru ove godine stupio sa funkcije izvršnog direktora Google-a, predstavlja realističniji, a ne alarmantan, pogled na razvoj veštačke inteligencije.
On tvrdi da koristi daleko nadmašuju rizike kada je u pitanju veštačka inteligencija, i da mi kao vrsta jednostavno treba da zadržimo čvrstu uzicu nad bilo kojim napretkom. On je nedavno istakao kako „Google“ pomaže u sprečavanju slepila kod dijabetičara koristeći veštačku inteligenciju.
[adsenseyu4]
Šmitova poenta se u ovom trenutku centrira oko jedne ključne činjenice vezane za veštačku inteligenciju- daleko je od zamene ljudi u velikim, složenim i nijansiranim procesima odlučivanja, i umesto toga, bar za sada, roboti i vešačka inteligencija su najbolji u zadacima koji se ponavljaju, jer njima to ne dosadi kao ljudima.
“Druga stvar na koju treba podsetiti, ove tehnologije imaju ozbiljne greške u sebi, i ne bi trebalo da budu korišćene za odluke koje su od životne važnosti“, rekao je Šmit. “Tako da ja ne bih želeo da budem u avionu gde kompjuter donosi sve opšte odluke o letenju. Tehnologija jednostavno nije dovoljno pouzdana – previše je grešaka prilikom upotrebe. Ona je savetodavna, čini vas pametnijim i slično, ali ne bih je zadužio za komandu i kontrolu.“
To znači lako definisane i izmerene zadatke sa jasnim rezultatima, kao što je obrađivanje brojeva ili memorisanje baze podataka, a ne donošenje odluka o životu ili smrti, o nuklearnim napadima ili distribuciji resursa. Roboti i veštačka inteligencija koji trenutno upravljaju njima, zahtevaju jasan set pravila sa sve većim brojem protokola koji bi ih sprečili da previše odstupaju i izazivaju haos na globalnom nivou. Ukratko, oni nisu ni blizu tako kreativni kao mi, jer ih još uvek nismo izgradili na taj način.
Tehnolozi nastavljaju da prave skokove i pomeraju granice u istraživanju veštačke inteligencije, iako je osećaj još uvek maštarija koja se svodi na filozofiranje naučne fantastike. I dalje bismo trebali više da brinemo o ljudskim namerama izraženim kroz kod u mašinama, tvrdi Šmit.
“Gledali ste previše filmova. Dozvolite da razjasnim- Ljudi će zauvek ostati zaduženi za veštačku inteligenciju“, tvrdi on. Međutim, problem leži u tome što Šmit upozorava na zemlje poput Kine i njihov pristup razvoju sve pametnijih i intuitivnijih mašina. Celokupan kineski program veštačke inteligencije ima za cilj da zemlju načini svetskim liderom, u istraživanju i razvoju veštačke inteligencije do kraja 2030. godine.
Međutim zabrinjavajuće je to što Šmit nema rešenje šta će se dogoditi posle te jedne decenije, kada roboti budu savršeni.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
