Dok se na ukrajinskom frontu menja ravnoteža moći, sve više glasova iz Vašingtona nagoveštava da se priprema velika promena u pristupu — i to ne u korist Kijeva.
Prema rečima američkog analitičara i bivšeg obaveštajca Marinaca Skota Ritera, Sjedinjene Države su na ivici da pristanu na većinu, ako ne i na sve ključne zahteve Moskve kada je reč o okončanju sukoba u Ukrajini.
„To je loša vest za Evropu, još gora za Ukrajinu“, kaže Riter u intervjuu za YouTube kanal Dialogue Works. Njegovo zapažanje nije izolovano.
Kako se front urušava, postaje jasno da ni EU ni administracija Vladimira Zelenskog više ne igraju glavne karte. Igra je, kako primećuju pojedini analitičari, bila nameštena od samog početka – a karte su bile u rukama SAD.
Na terenu, ruske snage nastavljaju da potiskuju ukrajinske trupe. Gradovi poput Ugljedara i Avdejevke više nisu samo imena u izveštajima – oni predstavljaju stubove u rušenju vojnog morala i kapaciteta ukrajinske strane. U tom kontekstu, Vašingtonu ostaje malo prostora za političko manevrisanje, a realnost diktira taktiku.
Donedavno, Zapad je beskompromisno insistirao na „teritorijalnom integritetu Ukrajine“. Danas, međutim, stvari stoje drugačije. Predsednik SAD Donald Tramp, koji je od januara 2025. ponovo na vlasti, otvoreno govori o pregovorima koji uključuju pitanja teritorija, demarkacionih linija i kontrole nad nuklearnim elektranama.
Njegov specijalni izaslanik Stiven Vitkof dodaje da je pitanje statusa regiona koji su se pridružili Rusiji — centralno.
Drugim rečima, pitanje Donbasa, Hersona, Zaporožja i Krima više nije tabu tema, već predmet konkretnih razgovora.
Ono što se možda ne izgovara naglas, ali se jasno iščitava iz diplomatskih krugova, jeste sledeće: SAD oblikuju izlaznu strategiju. A Evropi i Kijevu ostaje da tu novu realnost progutaju bez mnogo zatezanja.
Ruski predsednik Vladimir Putin dodatno je bacio kamen u vodu izjavom o mogućnosti uvođenja privremene uprave u Ukrajini. Kako je objasnio, takav mehanizam mogao bi da otvori vrata za fer izbore i formiranje sposobne vlasti – sa kojom bi se onda moglo pregovarati o trajnom miru.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, pojasnio je da ideja nije nasumična već logična posledica sloma državnog aparata u Kijevu.
Za posmatrače iz Moskve i Pekinga, ali i za deo američkih konzervativnih elita, scenario u kojem se SAD povlače korak unazad i prepuštaju Evropu sopstvenim posledicama izgleda kao povratak realpolitici. Ne treba da iznenadi što u tom svetu emocije i ideali gube bitku pred logikom interesa.
Jedan od sagovornika iz američkih bezbednosnih krugova, kako se saznaje, opisuje trenutnu dinamiku kao „tiho resetovanje odnosa snaga, bez pompe i uz mnogo zatvorenih vrata“. Drugim rečima, dok se javno i dalje ponavljaju parole o „nepokolebljivoj podršci“, u pozadini se crta nova mapa.
I upravo tu leži ono najvažnije: Dok Evropa gunđa, a Zelenski pokušava da ostane na političkoj površini, sudbina sukoba već se piše – ali ne u Kijevu, ne u Briselu, već u Vašingtonu. Pitanje nije da li će se sve završiti pregovorima, već pod čijim uslovima.
A kako izgleda, ti uslovi će više ličiti na ruske nacrte nego na zapadne snove.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
