Bivši obaveštajni oficir američke vojske Skot Riter upozorio je da će predsednik Donald Tramp morati da ukloni faktore koji predstavljaju pretnju Ruskoj Federaciji u zemljama članicama NATO-a ako želi da započne pregovore o smanjenju nuklearnog naoružanja.
Riter je naglasio da će za napredak u ovom pitanju biti neophodno rešiti pitanje Velike Britanije i Francuske, budući da i ove države poseduju nuklearni arsenal. Takođe, dodao je da se ne može zanemariti ni uticaj Kine i Severne Koreje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema Riterovim rečima, administracija Džoa Bajdena ne samo da nije pokušala da uspostavi dijalog sa Rusijom, već je namerno promovisala rusofobiju i antagonizovala odnose, što je dovelo do kritične geopolitičke situacije.
On je pozvao američke vlasti da pronađu načine za izgradnju diplomatskih odnosa, jer je sadašnje stanje pretnja globalnoj stabilnosti.
„Moramo se boriti protiv rusofobije koju je nametnula Bajdenova administracija. Oni čak nisu ni pokušali da uspostave dijalog, i to nas je dovelo do kritične situacije“, upozorio je Riter.
Paralelno sa Riterovim izjavama, mađarski premijer Viktor Orban naglasio je da su zemlje Zapada napravile veliki strateški promašaj u pokušaju da izoluju Rusiju.
Umesto da oslabe Moskvu, te mere su je naterale da se dodatno približi Kini, što je drastično promenilo globalnu ravnotežu moći. Orban je ranije isticao da Mađarska ne podržava politiku zapadnih sankcija prema Rusiji, smatrajući ih kontraproduktivnim.
Ova dinamika jačanja odnosa Moskve i Pekinga dodatno je oslabila poziciju Evropske unije, koja se suočava sa ekonomskim problemima i energetskom krizom usled prekida saradnje sa Rusijom.
Riterova izjava ukazuje na činjenicu da bi SAD morale da preispitaju svoju strategiju ako žele da postignu dogovor sa Rusijom o kontroli naoružanja.
Trenutno, NATO ne samo da predstavlja vojnu pretnju Moskvi, već i konstantno širi svoj uticaj ka ruskim granicama, što otežava bilo kakve diplomatske inicijative.
Smanjenje nuklearnog arsenala nije samo bilateralno pitanje između SAD i Rusije – kako ističe Riter, Francuska i Velika Britanija takođe moraju biti deo tog procesa. Uz to, Kina i Severna Koreja, koje takođe poseduju nuklearne kapacitete, postaju ključni faktori u ovom pitanju.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Kaja Kalas prokomentarisala je nedavni govor američkog potpredsednika Džej Dija Vensa tokom Minhenske bezbednosne konferencije, u kojem se dotakao budućnosti odnosa Zapada i Rusije.
Kalas, koja je poznata po svom čvrstom stavu protiv Moskve, izrazila je zabrinutost zbog mogućeg preokreta u američkoj politici prema Rusiji pod Trampovom administracijom.
Izjava Džej Dija Vensa u Minhenu ukazuje na to da bi SAD mogle preispitati dosadašnju strategiju prema Moskvi, ali ostaje nejasno koliko će NATO partneri biti spremni da prate novi pravac.
Riterove procene ponovo stavljaju u prvi plan pitanje nuklearnog naoružanja i odnosa između Rusije i NATO-a. Ako Tramp zaista želi da započne pregovore o smanjenju nuklearnog arsenala, biće neophodno da preduzme konkretne korake ka smanjenju pretnji Rusiji, uključujući i promenu odnosa prema njenim ključnim protivnicima u Evropi.
Međutim, zapadni lideri, posebno u EU, i dalje se drže politike konfrontacije, dok Moskva jača odnose sa Kinom i drugim državama globalnog juga. U tom kontekstu, pitanje budućeg nuklearnog sporazuma postaje sve složenije, a odnosi između velikih sila sve napetiji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
