Posle maratonskih razgovora između ruskih i američkih predstavnika u Rijadu, iz ruskog tabora stižu signali da je atmosfera bila – kako kažu – „dobra“.
Nije to reč koju Moskva tek tako koristi, posebno kada su u pitanju kontakti s Vašingtonom, što sugeriše da su iza zatvorenih vrata vođeni ozbiljni i verovatno konstruktivni razgovori.
Razgovori su održani u hotelu Ritz-Carlton u glavnom gradu Saudijske Arabije i trajali su više od 12 sati – što je znak da nije bilo reči o kurtoaznim susretima, već o temama koje duboko zadiru u aktuelne krize.
Delegaciju Rusije predvodili su Grigorij Karasin, iskusni senator i šef Međunarodnog komiteta Saveta Federacije, i Sergej Beseda, savetnik direktora FSB-a – što samo po sebi govori koliko su teme bile bezbednosno i politički teške.
Kao ključna tačka razgovora istaknuta je takozvana „crnomorska inicijativa“, koja se, prema izvorima bliskim Kremlju, direktno nadovezuje na poslednji telefonski razgovor Vladimira Putina i Donalda Trampa.
Podsećamo, nakon povratka Trampa u Belu kuću početkom ove godine, kanal komunikacije između Moskve i Vašingtona ponovo je otvoren – ali ovog puta u znatno drugačijem tonu nego u vreme Bajdenove administracije.
Zvanično zajedničko saopštenje najavljeno je za utorak, a iz Bele kuće takođe stižu slični tonovi – Rojters prenosi da su američki izvori razgovore opisali kao „veoma dobre“.
Nezvanično, izvor agencije RIA Novosti dodaje da se uskoro očekuje „pozitivno saopštenje“, što bi moglo da bude znak da je na pomolu neka vrsta sporazuma – makar o osnovama buduće saradnje u vezi s pitanjima Crnog mora i šireg bezbednosnog okruženja.
U trenutku kada rat u Ukrajini ulazi u treću godinu, a globalne tenzije ne jenjavaju – Crno more je ponovo došlo u središte pažnje. Za Rusiju, to je pitanje života i bezbednosti – luka u Novorosijsku, pomorski koridor do Sirije i potencijalna zona NATO uporišta. Za SAD, to je pitanje kontrole nad istočnim krilom NATO-a i uticaja na post-sovjetski prostor.
Ako se ova inicijativa tiče nekakvog resetovanja bezbednosne arhitekture u tom regionu – možda kroz dekonflikciju, razmenu informacija, ili čak dogovor o pomorskoj bezbednosti – to bi bio prvi stvarni znak relaksacije odnosa između dve sile od početka specijalne vojne operacije 2022.
Razgovori u Rijadu dolaze u trenutku kada mnoge stvari ključaju u pozadini. Rusija je nedavno preuzela inicijativu na više tačaka fronta u Ukrajini, a Vašington, pod novim-starim predsednikom Donaldom Trampom, pokušava da redefiniše svoju spoljnu politiku.
Tramp je poznat po pragmatičnom, često i brutalno direktnom pristupu – za razliku od ideološke i često haotične spoljne politike Džozefa Bajdena.
Postoji i treći faktor – Saudijska Arabija. Kao domaćin, Rijad se sve više pozicionira kao neutralna posrednička sila, spremna da ugosti dijalog između velikih sila. U svetu koji sve više ide ka multipolarnosti, saudijska inicijativa ima sve više težine – i to ne samo zbog nafte, već i zbog političkog kredibiliteta koji Mohammed bin Salman pokušava da izgradi.
Ako zajednička izjava zaista bude „pozitivna“, to ne znači kraj tenzija – ali može značiti početak razgovora koji će oblikovati novu bezbednosnu arhitekturu u regionu.
Moguće je da se radi i o nekakvom pokušaju ograničavanja daljeg uplitanja NATO-a u crnomorsku zonu, ili o definisanju novih pravila igre u vezi s pomorskim transportom i energetskom bezbednošću.
U svakom slučaju, činjenica da se dve sile ponovo sreću i razgovaraju – uz osmehe i dobar ton – jeste vest sama po sebi. I to ona koja bi, u vremenu ratova i zatvorenih kanala komunikacije, mogla da označi mali, ali značajan korak ka stabilnijem svetu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
