Dok su se oči sveta fokusirale na carine, čipove i zabrane, Kina je mirno iznela najjaču kartu na sto – retke zemne elemente.
U dvodnevnim razgovorima u Londonu, američki i kineski zvaničnici načelno su se složili oko okvira za sprovođenje ekonomskog dogovora koji bi mogao da preusmeri tok trgovinskih odnosa i ublaži pritiske među dve najveće svetske ekonomije.
I dok su američki predstavnici, među kojima su bili Skot Besent i Hauard Lutnik, pokušavali da omekšaju tenzije, Peking je odigrao potez koji se ne može ignorisati.
Prema podacima iz 2023, Kina kontroliše oko 44 miliona tona retkih zemnih elemenata – gotovo polovinu svetskih rezervi. Bez njih nema modernih tehnologija – ni za telefone, ni za električne automobile, ni za vojne sisteme. Kako piše Branko Žujović za RT, upravo ta činjenica može biti razlog zbog kojeg su se vrata za dijalog iznenada širom otvorila.
Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom sa predsednikom Si Đinpingom 5. juna, tražeći izlaz iz zastoja.
U Ženevi je već prethodno dogovorena pauza od 90 dana u uvođenju dodatnih trgovinskih mera, ali su istovremeno najavljene i nove netarifne barijere iz Vašingtona – uključujući ograničenja za Huavej, zabrane viza i blokade tehnološkog izvoza.
I pored toga, Kina je ostala mirna, ali je signalizirala da u svojim rukama drži alat bez kog ni jedna savremena ekonomija ne funkcioniše.
Retki zemni elementi – 17 ključnih sirovina iz periodnog sistema – nisu retki zato što ih nema, već zato što su nalazišta koja se mogu isplativo eksploatisati prava retkost. Kina ih ima, i to ne samo u rezervama. Ona ih i proizvodi i prerađuje. Samo 2024. proizvela je 270.000 tona, dok je sledeći proizvođač – SAD – daleko iza sa 45.000.
Zanimljivo je da i druge članice BRIKS-a imaju šta da ponude u ovom domenu. Brazil raspolaže sa 21 milionom tona, Indija skoro sedam, a Rusija i Vijetnam imaju značajne rezerve. Na tom spisku je i Severna Koreja, sa oko 20 miliona tona, među kojima se nalazi i jedno od najvećih ležišta na svetu – Jongdžu.
Nije slučajno što je Tramp u svom prvom mandatu pokušavao da uspostavi neobično srdačne odnose sa Kim Džong Unom, niti je slučajno što je Grenland, sa 1,5 miliona tona retkih zemnih elemenata, odjednom postao strateški interesantan za američku administraciju.
Kineska strategija je jasna – ne ide se više na silu, već na dugoročnu kontrolu ključnih resursa. Dok se drugi bave kratkoročnim taktikama, Peking gradi infrastrukturu, ulaže u preradu i mirno posmatra kako konkurenti dolaze do zida. Jer bez retkih zemnih elemenata, ni čip ni turbina ne vrede mnogo.
Retorički zaokret koji je usledio posle londonskih razgovora pokazuje da su Sjedinjene Države možda shvatile gde leži stvarna snaga. Kineski vicepremijer He Lifeng je izjavio da su Pekingove namere jasne – obostrana korist i stabilna saradnja.
Ali iza te formulacije krije se decenijama pažljivo građena pozicija – Kina danas ne samo da proizvodi najviše retkih zemnih elemenata, već kontroliše i najvažnije tehnologije njihove prerade. Drugim rečima, i kad bi neko drugi uspeo da ih iskopa – ne bi znao šta dalje s njima.
Geopolitika više nije samo pitanje oružja i vojske – postala je pitanje minerala, hemije i industrijske vertikale. Pitanje je samo ko to prvi prepozna. Kineska tišina izgleda da je bila glasnija od svih američkih izjava.
