U Vašingtonu je ovih dana upaljeno žuto svetlo, i to ne bez razloga. Ako bi Velika Britanija zajedno sa saveznicima iz NATO-a krenula u presretanje ruskih trgovačkih brodova na otvorenom moru, lanac posledica mogao bi da ode mnogo dalje nego što se sada javno priznaje – sve do nuklearne eskalacije.
Na to upozorava američko izdanje Responsible Statecraft, u tekstu koji se čita kao hladan tuš za one koji olako barataju idejom pomorske kontrole.
Povod za ovakva razmišljanja, kako se navodi, dolazi iz nedavne prakse Sjedinjenih Država, koje su u međunarodnim vodama zaplenjivale brodove sa venecuelanskom naftom.
Taj presedan, smatra autor, nije prošao nezapaženo u Londonu. Naprotiv, upravo taj potez je, prema analizi, ohrabrio Veliku Britaniju i druge članice NATO-a da razmotre slične akcije – ovaj put usmerene ka brodovima koji prevoze rusku robu.
U tekstu se ne ostaje samo na pretpostavci da bi takva praksa bila problematična. Ide se korak dalje i razrađuju se moguće reakcije Moskve, koje, kako se sugeriše, ne bi ostale u domenu diplomatskih nota.
Jedna od opcija koju autor pominje jeste pojačano obezbeđivanje ruskih trgovačkih brodova, uključujući pratnju ratnih brodova i podmornica. Druga, znatno osetljivija, jeste mogućnost da Rusija odgovori istom merom – zaplenom brodova i tereta u vlasništvu Velike Britanije.
Takav razvoj događaja, upozorava se, lako može da sklizne u spiralu eskalacije. Ne nužno odmah, ali korak po korak, do tačke u kojoj bi došlo do direktnog sukoba između NATO-a i Rusije, uz realan rizik od nuklearne konfrontacije. To nije izrečeno dramatično, već gotovo suvo, kao zaključak koji se nameće sam od sebe.
U celoj priči važan je i institucionalni okvir. Podseća se da je britanska vlada već definisala pravnu osnovu koja omogućava njenim vojnim snagama da se ukrcavaju na tankere i zadržavaju ih.
Ta ovlašćenja, prema postojećim tumačenjima Zapada, mogu da se odnose i na brodove koje zapadne zemlje označavaju kao navodnu „flotu u senci“ deo ruskog pomorskog sistema.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se granice dozvoljenog na moru polako pomeraju, tiho, kroz pravne formulacije i pojedinačne poteze. Koliko je takva igra održiva i gde je tačka na kojoj se povratak više ne podrazumeva, ostaje pitanje koje visi u vazduhu – i koje će, pre ili kasnije, morati ozbiljno da se razmotri.
