Iz pijeteta prema svim žrtvama ex YU ludila ne pominjem teške teme. Kako neki uporno vređaju moj (svoj) narod, mora im se kazati kako stvari izgledaju iz ugla većine Srba s one strane Drine:
Održali rederendum i proglasili nezavisnost bez volje Srba, počeli gužvu, izvukli deblji kraj i dobili entitet iz koga im se ratni „saveznici“ žele izdvojiti. Ali o tome se ćuti jer kvari sliku koju stvaraju o RS kao krivcu za sve probleme BiH.
A njihov narativ o sebi kao žrtvi neupućeni prihvataju ne pitajući se zašto sunarodnici i potomci koljača iz „najljepšeg hrvatskog cvijeća“ i Handžar divizije nikad ne pominju, niti osuđuju zločine svojih predaka i svoje koje su započeli masakrom vojnika u Sarajevu i tuzlanskoj koloni, pa nastavili gde god im se pružila prilika! Oni ne vide ni Konjic, Tarčin, Visoko, Kazane i hiljade nestalih „sugrađana“, Bratunac i okolinu, Vozuću, mudžahedine i odsečene glave i šta sve ne!
Sve dok svoje neosuđene ili simbolično osuđene zločince nazivaju herojima, a zločine nad srpskim narodom junačkom odbranom, nema pomirenja, ni suživota bez tenzija.
Može suditi i govoriti spolja ko šta hoće, ali tamo svi znaju šta se i zbog čega dešavalo, ko je šta radio drugima i svojima. Samo je pitanje zašto to ne žele ili ne smeju priznati sebi.
Bez toga, Bosna će ostati samo tamni vilajet u kome niko nikom ne veruje i niko ne želi druge u svojoj blizini.
Neumesno je bez pune i jasne predstave ceniti bilo šta na tom prostoru i tako vređati jedan narod i njegovo stradanje!
Komentari pojedinaca, posebno na društvenim mrežama, o Srbima preko Drine (Dunava i Ibra) puni su teških uvreda, pa čak i izliva mržnje na kojima bi im pozavideli i ustaše!
Neki namenski koriste pogodnu publiku za to, ali govoriti tako o svom narodu sve i da je najgori, ozbiljan je poremećaj!
I šta će nama dušmani?!
Republika Srpska je sklonište srpskog naroda koji se tamo prvi put u istoriji organizovao da ne bude uhvaćen nespreman i doživi sudbinu predaka koji su stradali od „bratske“ ruke na kućnom pragu, za slavskom trpezom ili po logorima. Ona je stvarnost koja se najzad mora prihvatiti i poštovati, a ne neprekidno vređati. U suprotnom, samo se podižu viši i deblji zidovi među narodima.
Stvari su mnogo osetljivije nego što izgleda, pa bi „kosmopoliti“ morali voditi računa da proces suočavanja sa prošlošću nema svrhu bez volje svih strana da to raščiste u svom dvorištu. A tog nema ni u naznakama.
U Bosni nisu ratovali svako sa svakim da bi živeli zajedno, već da ne bi ili da bi ostvarili supremaciju. Bratimljenje teško da je moguće, niko u suživot ne veruje i svi bi neko novo svođenje računa. A to ne može proći bez lomova.
Narodi žive loše i misle da su za to krivi oni drugi.
Vlasti ih osiromašuju i drže pod tenzijom. To će trajati sve dok u krivici okoline ne potraže način da opstanu na vlasti ili izlaz da zbrišu sa plenom.
Neće se libiti da raspale mržnju i osvetničke porive, a ako strani faktor u tome vidi svoj interes i ne bude li pameti, zlo će se ponoviti u još krvavijem obliku!
Zato, oprezno sa jakim rečima!
Istorija nije juče počela, a uvek je tumači pobednik. Ovde nema, niti može biti pobednika ili pobednici nisu sa ovih prostora.
Samo se novim generacijama prenose frustracije i dugovi prethodnika.
A to multietnička braća nikako da shvate.
Zato se ovde istorija tako lako i ponavlja!
Sreto Malinović
(Autor je pilot i brigadni general u penziji)
(nspm)
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
