[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
U pitanju su objekti drevnog porekla, povezani sa tehnologijom koja ne odgovara dobu iz kojeg dolaze. Po pravilu, tehnološki nivo tih otkrića je mnogo veći.
Tako su u Iraku pronađene tzv. „Bagdadske baterije“ koje su stare preko 2.000 godina.
Baterije je otkrio nemački arheolog Vilhelm Konig 1938. godine blizu Bagdada. Otkriće je izgledalo kao glineni ćup, čiji je grlić zapečaćen asfaltnim zapušačem. Iz zapušača su virile bakrom zamotane šipke. Ćupovi su verovatno bili ispunjeni kiselom tečnošću poput sirćeta ili vina, pošto je unutrašnjost ćupova korodirala. Tečnost je služila kao elektrolit, dok su sami ćupovi nesumnjivo stvarali struju.
Specijalisti sa Smit koledža (Masačusets) su napravili kopiju drevnog uređaja. Ispostavilo se da su drevne baterije mogle da proizvedu više od jednog volta struje. Samo zamislite da se struja proizvodila hiljadama godina pre nego što je takva tehnologija „zvanično“ izmišljena.
[adsenseyu1]
Ne postoje dokumetovani zapisi o tome za šta su se tačno koristili ćupovi, ali očigledno je da je u pitanju neka vrsta baterije, zaključili su istraživači sa Smit koledža. Naučnici veruju da su se baterije koristile za formiranje sloja metala (zlata) na površini drugog metala (srebro). Ta tehnologija se još uvek koristi u Iraku.
U različitim delovima sveta, arheolozi su u više navrata pronašli različite stvari vezane za medicinsku tehnologiju. Tako su tokom iskopavanja drevnog grada Pompeja, u hramu Vestalki, arheolozi pronašli alate koji neverovatno podsećaju na medicinske alate koje danas koriste ginekolozi.
Na Ust-Ilmen groblju je 2008. godine pronađen drevni grob žene. Pored njenih ostataka nalazila se srebrna amfora. U amfori se nalazilo deset ljudskih zuba sa tragovima medicinskih instrumenata na njima. Istraživači sa Centra za arheologiju Poltava, pretpostavili su da je drevna žena bila zubar. Profesionalne veštine i tehnologije koje su koristili zubari drevnih civilizacija bile su na zavidnom nivou.
Čini se da su dugo pre Hrista ljudi vršili operacije. Na primer, u Egiptu, Americi i drugim delovima planete, pronađeni su hirurški instrumenti i ljudske lobanje sa tragovima trepanacije. Ipak, istraživači veruju da se postupak trepanacije upotrebljavao iz religioznih razloga. U parietalnom delu lobanje, drevni „hirurzi“ bi bušili ovalne otvore kako bi napravili „treće oko“ i aktivirali vidovite sposobnosti. Kada bi ta rana zarasla, osoba bi postala sveštenik.
[adsenseyu4]
Drevne civilizacije su takođe praktikovale prostetiku. U decembru 2006. godine, tokom iskopavanja naselja Šar-e Sukte (jugoistočni Iran) iz Bronzanog doba, otkrivena je drevna prostetička očna jabučica. Bila je u obliku polulopte, prečnika nešto više od 2,5 centimetra. Bila je napravljena od veoma lakog materijala – naučnici tvrde da je u pitanju bituminska smesa.
Površina veštačkog oka bila je prekrivena tankim slojem zlata. U centru se nalazio urezan krug koji je predstavljao oko. Sa obe strane bile su izbušene rupe, kroz koje bi se provukla zlatna žica kako bi se veštačka očna jabučica mogla ugraditi. Pored prostetskog oka, pronađen je kostur žene.
Žena je bila baš visoka za to doba – 1,82 metra. Ostaci potiču iz 2900.-2800. godine pre nove ere. Istraživači veruju da je vlasnica veštačkog oka najverovatnije bila sveštenica ili članica nekog plemenskog klana.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
