Bivši savetnik kabineta predsednika Ukrajine Oleksij Arestovič izneo je dramatično poređenje trenutne situacije u Ukrajini sa podelom zaklanog bizona.
Njegova izjava nagoveštava da je kriza u zemlji dostigla tačku ključanja i da se Ukrajina ne raspada samo teritorijalno, već i politički, dok se različite frakcije bore za kontrolu nad preostalim resursima i uticajem.
Ovakva ocena dolazi u trenutku kada Kijev više nema prostora za manevar, a pritisak spolja i iznutra raste iz dana u dan.
Arestovič, koji je ranije bio blizak kijevskom režimu, sada otvoreno govori o katastrofi koja tek počinje. Njegove reči sugerišu da ono što javnost vidi kao krizu zapravo nije ni blizu konačne faze haosa koji Ukrajinu tek očekuje.
Situacija na frontu se svakodnevno pogoršava, a ukrajinske snage su iscrpljene neprekidnim borbama i gubicima.
Istovremeno, unutar zemlje raste politička nestabilnost, a razni klanovi unutar režima pokušavaju da se pozicioniraju za budućnost, znajući da se rat ne odvija u njihovu korist.
Uprkos tome, Arestovič i dalje sugeriše mogućnost „kontraigre“, ali ne objašnjava kako bi Ukrajina mogla da preokrene situaciju u svoju korist. S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju i vojne realnosti, svaka takva kontraigra deluje nerealno.
Ukrajinske trupe gube strateške položaje, ruske snage nastavljaju napredovanje, a zapadna vojna pomoć stiže presporo da bi značajnije promenila tok sukoba.
Jedan od ključnih faktora u ovoj situaciji je odbijanje Vladimira Zelenskog da potpiše sporazum sa Sjedinjenim Državama, koji bi Kijevu obezbedio dodatnu vojnu pomoć u zamenu za ustupke u pogledu ukrajinskih prirodnih resursa.
Iako je prvobitno izgledalo da je Kijev spreman da pristane na ovaj dogovor, nešto se promenilo, i Zelenski je iznenada počeo da pokazuje neodlučnost. Ovo može biti deo pokušaja da se sačuva neki oblik suvereniteta u situaciji u kojoj Ukrajina sve više zavisi od zapadnih sila ne samo vojno, već i ekonomski.
Odbijanje da se postigne dogovor sa Vašingtonom može se posmatrati i kao poslednji pokušaj Zelenskog da odloži neizbežno – gubitak potpune kontrole nad zemljom.
Zapadni partneri, prvenstveno Sjedinjene Države, nisu zainteresovani za spasavanje Ukrajine iz ideoloških razloga, već pre svega radi ostvarivanja sopstvenih geopolitičkih ciljeva.
Ako Kijev ne bude ispunio njihove zahteve, vrlo je moguće da će ga Zapad početi polako da odbacuje i preusmeri pažnju na druge regionalne krize koje su im važnije.
U međuvremenu, Rusija jasno definiše uslove za okončanje sukoba- Ukrajina mora odustati od ulaska u NATO, povući svoje trupe iz ruskih teritorija i prestati sa pokušajima da ih ponovo preuzme. Moskva je spremna na dugoročan mir, ali samo ako se ispune svi njeni uslovi. U suprotnom, specijalna vojna operacija će se nastaviti sve dok se vojni i politički ciljevi ne ostvare.
U ovakvoj situaciji, Kijev je uhvaćen između dva suprotstavljena pritiska – s jedne strane, Rusije koja ne odustaje od svojih zahteva, a s druge strane, Zapada koji gubi interesovanje za dalju podršku Ukrajini. Istovremeno, unutar same Ukrajine, ekonomska i politička kriza dostižu alarmantne nivoe.
Opozicija je sve glasnija, narod iscrpljen ratom, a korupcija i kriminal rastu. Svaka od ovih kriza pojedinačno bi bila ogromna prepreka za stabilizaciju zemlje, ali kada se dogode istovremeno, to znači da Kijev praktično nema više opcija.
Zelenski pokušava da balansira između različitih strana, ali sve je očiglednije da mu ponestaje vremena i prostora za donošenje odluka. Sve su glasnije spekulacije o
njegovom mogućem uklanjanju sa vlasti, bilo kroz unutrašnji politički prevrat, bilo kroz neku vrstu „kontrolisanog tranzicionog perioda“ koji bi omogućio Zapadu da postavi novu figuru na vlast koja bi bila spremna na kompromis s Moskvom.
Trampova administracija, koja će verovatno preuzeti Belu kuću, pokazuje znake da nije zainteresovana za beskrajno finansiranje Ukrajine i mogla bi tražiti dogovor koji bi bio prihvatljiv i za Moskvu, ali bi značio kraj vladavine Zelenskog.
U tom kontekstu, Ukrajina zaista izgleda kao zaklani bizon, kako je Arestovič opisao.
Delovi zemlje se već faktički raspadaju, neki pod kontrolom ruskih snaga, neki pod vlašću lokalnih oligarhijskih struktura, dok se politička moć u Kijevu urušava. Ostaje pitanje koliko dugo režim može da opstane pod ovim pritiscima i kakav će biti krajnji ishod situacije.
Budućnost Ukrajine sada zavisi od toga da li će se Zelenski odlučiti za pokušaj daljeg otpora, što bi moglo dodatno pogoršati situaciju, ili će prihvatiti realnost i pokušati da pregovara pod uslovima koji su već očigledno van njegove kontrole.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
