Više izvora iz diplomatskih krugova potvrdilo je da Sjedinjene Američke Države i još nekoliko članica međunarodne zajednice vode razgovore o smeni visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita do kraja ove godine, prenosi portal Istraga.ba.
Pored potencijalne smene, u razmatranju je i mogućnost izmene lokacije Kancelarije visokog predstavnika (OHR), koja bi iz Sarajeva mogla biti premeštena u Ženevu, čime bi se dodatno smanjio svakodnevni uticaj međunarodne administracije na procese unutar BiH.
Prema saznanjima ovog portala, u toku su razgovori o profilu mogućeg naslednika, koji bi, prema planu, trebalo da bude prihvatljiv svim članicama Saveta za sprovođenje mira (PIK).
Tema smene Šmita sve češće se pominje i u kontekstu sve slabije podrške aktuelnoj strukturi OHR-a, čiji legitimitet dovode u pitanje i finansijske okolnosti – Rusija je od 2021. obustavila učešće u radu i finansiranju PIK-a, dok su Sjedinjene Države, prema istim izvorima, kasnile s uplatama svojih tranši.
Kancelarija se inače finansira iz fondova Evropske unije (47,68%), SAD (22%), Japana (10%) i još nekoliko drugih donatora, među kojima su Velika Britanija i Kanada. Povlačenje Rusije i finansijska kašnjenja dodatno su otvorili pitanje održivosti samog OHR-a, a ne samo Šmitovog mandata.
U međuvremenu, političke tenzije oko delovanja visokog predstavnika rastu. Vlada Hrvatske pojačala je pritisak da Šmit mandat završi donošenjem izmena Izbornog zakona u korist Hrvatskog narodnog sabora i HDZ-a BiH.
Kako navodi sam premijer Andrej Plenković, hrvatska vlada je imala „diskretne i temeljne“ razgovore sa Šmitom upravo o tim izmenama, koje bi obezbedile da Hrvati uvek dobiju svog predstavnika u Predsedništvu BiH.
Takav model, koji je već bio primenjen u ranijem periodu, omogućio je formiranje aktuelne Vlade Federacije BiH bez saglasnosti bošnjačkog potpredsednika, što je izazvalo brojne političke reakcije.
Iz Republike Srpske, gde Šmitov legitimitet nikada nije priznat, poručivano je da su sve njegove odluke nevažeće. Ipak, uprkos tom protivljenju, deo tih odluka primenjivan je i na teritoriji tog entiteta, čime je dodatno zaoštrena institucionalna kriza.
Kristijan Šmit je na funkciji visokog predstavnika od 2021. godine, a njegov mandat su obeležile jednostrane odluke i bliska saradnja sa hrvatskim vlastima. Njegovu političku bliskost s Hrvatskom dodatno je istaklo i to što je nosilac hrvatskog odlikovanja Reda Ante Starčevića, koje mu je formalno dodeljeno još 2013. godine, ali uručeno tek 2020. pred dolazak u BiH. Među nosiocima tog ordena nalaze se i lica čija prošlost izaziva različita tumačenja u regionu.
Pitanje koje se sada otvara jeste da li bi Šmitov odlazak označio i početak temeljnih institucionalnih promena u BiH ili samo novu rotaciju kadra na čelu OHR-a. U svakom slučaju, kako navode analitičari, model međunarodnog nadzora zasnovan na jednostranim odlukama, bez šireg političkog konsenzusa, sve je više pod lupom i među članicama koje su ranije bile glavni zagovornici te politike.
Republika Srpska, koja je duže vreme ukazivala na pravne i političke izazove koje nosi dosadašnji pristup OHR-a, sada se nalazi u poziciji u kojoj se njene tvrdnje i primedbe delimično potvrđuju u okvirima međunarodne diskusije o budućnosti visokog predstavnika i same institucije.
Webtribune.rs
