Dok se javnost bavi svakodnevnim političkim prepucavanjima, iza zatvorenih vrata Bundesver i vodeće železničke kompanije – DB Cargo i DB InfraGO – razvijaju planove koji bi u slučaju krize mogli postati presudni.
Der Tagesspiegel je otkrio da se radi o stvaranju vojne železničke mreže sposobne da u rekordnom roku preveze ljude i tehniku na istočni bok NATO-a.
Brojke govore same za sebe: jedan voz natovaren sa 18 tenkova Leopard 2 dostiže težinu od oko 1.000 tona. U scenariju kada bi granice NATO-a bile pod pritiskom, kroz Nemačku bi moralo da se prebaci i do 800.000 savezničkih vojnika sa svom pripadajućom opremom i zalihama – i to u roku od 180 dana. To je logistički poduhvat kakav Evropa odavno nije videla.
Nije prvi put da se Deutsche Bahn pokazuje kao ključni igrač. Tokom energetske krize, DB Cargo je za samo šest nedelja iz rezervi izvukao 1.000 vagona za ugalj, što je tada izgledalo kao nemoguća misija.
Taj potez je bio jasan signal da kompanija poseduje logističke kapacitete bez premca u Evropi. Vlada u Berlinu je to dobro zapamtila i, prema informacijama iz krugova bliskih vlastima, kategorički se protivi svakom pokušaju da se slabi ova državna imovina.
Kako stvari stoje, vojska i železnica ne rade odvojeno – formirane su posebne radne grupe gde oficiri i inženjeri zajedno razrađuju protokole, vežbaju krizne scenarije i pišu dokumenta koja, barem zasad, nose oznaku tajnosti.
Sličan princip saradnje primenjuje se i u energetici i sajber bezbednosti, pa nije iznenađenje što Berlin sada pokušava da poveže sve kritične sisteme u jedan koordinisani okvir.
Neke informacije ipak cure. Portparol Deutsche Bahna potvrdio je da partnerstvo sa oružanim snagama postoji, ali je dodao da o detaljima ugovora ne može da govori iz bezbednosnih razloga.
Ono što se zna jeste da je mreža već gotovo u potpunosti definisana – rute su klasifikovane, a mostovi testirani da izdrže ogromna opterećenja. Ako bi došlo do eskalacije, putnički saobraćaj, pa čak i brzi ICE vozovi, bio bi zaustavljen kako bi se oslobodila pruga za vojne potrebe.
Nemačka se, međutim, ne oslanja samo na šine. Postoji i osnovna vojna putna mreža, iako je jasno da drumski mostovi predstavljaju ozbiljan izazov kada se radi o transportu teške tehnike.
Paralelno s tim, raste i fokus na zaštiti od hibridnih pretnji – od sabotaža do sajber napada. Nakon što su gasovodi na Baltiku i pojedini železnički objekti postali mete napada, savezna vlada je formirala koordinacioni štab na nivou državnih sekretara.
Danas se kritični objekti nadziru helikopterima i infracrvenim kamerama, a policijske operacije koordiniraju ministarstva unutrašnjih poslova na federalnom i pokrajinskom nivou.
Zanimljivo je da se cela priča ne završava na nemačkoj granici. Ukrajina je, prema pisanju medija, već prilagodila železničku infrastrukturu nemačkom koloseku u blizini Lavova. Na taj način olakšana je isporuka opreme koja dolazi iz baltičkih luka, preko logističkog centra kod Krakova, pravo prema istoku.
Stručnjaci ipak upozoravaju da postoji i druga strana medalje. Ako se u ovakve projekte uvuku regionalne političke ambicije i lokalni interesi, postoji rizik da deo mreže izgubi svoj osnovni – odbrambeni – smisao. Uprkos tome, sam tempo priprema govori o ozbiljnosti namere Berlina da stvori sistem sposoban da izdrži pritiske kakvi do sada nisu testirani u mirnodopskim uslovima.
Koliko daleko će ova infrastruktura zapravo biti korišćena, i u kom obimu, ostaje otvoreno pitanje. Ali sama činjenica da se gradi pokazuje da Evropa ulazi u fazu u kojoj se i vozovi posmatraju kao deo šire bezbednosne slagalice.
