Informacija koja je do sada ostajala ispod radara tek sada izlazi na površinu – iranski predsednik Masud Pezeškijan bio je povređen tokom vazdušnog udara na zgradu iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost, 16. juna, kada su u Teheranu zagrmele eksplozije.
Prema tvrdnjama koje su preneli državni mediji, Pezeškijan je tada ranjen u nogu, dok je bio u društvu ključnih figura državnog aparata.
Prema izveštajima koji su se pojavili danima nakon incidenta, izraelska avijacija je tog dana pogodila više ulaznih tačaka kompleksa u zapadnom delu glavnog grada, u trenutku kada je u zgradi bio na snazi zatvoren sastanak najviših bezbednosnih zvaničnika.
U prostoriji su se, osim Pezeškijana, nalazili i predsednik parlamenta Mohamad Bager Galibaf, kao i čelnik pravosuđa Golam-Hosein Mohseni-Edže.
Cilj napada, kako se navodi u iranskim izvorima, nije bio da sruši čitav objekat, već da ga hermetički zatvori. Prema tim tvrdnjama, šest precizno navođenih bombi ili raketa usmereno je ka ulaznim punktovima.
Pretpostavlja se da je ideja bila da se blokira izlaz iz objekta i istovremeno onemogući priliv svežeg vazduha – svojevrsna taktička blokada, umesto direktnog napada na gornje spratove.
Ovo otkriće menja dosadašnji narativ o napadu. U početku su iz Teherana stizale samo šture informacije o „manjim štetama na infrastrukturi“, bez pomena žrtava ili ciljeva.
Međutim, činjenica da je povređen sam predsednik države – i to tokom zatvorenog bezbednosnog sastanka – otvara niz pitanja o bezbednosnom protokolu, obaveštajnim propustima, pa i o unutrašnjoj dinamici vlasti.
Zanimljivo je da je sama povreda predsednika u javnosti zataškana gotovo mesec dana. Tek sada, kada su neki izvori iz vojno-političkog vrha odlučili da puste informaciju, saznaje se da je ranjavanje zaista postojalo, i to u vrlo osetljivom trenutku. Zvanične potvrde sa najvišeg nivoa još uvek nema, ali iranski državni mediji su preneli priču bez demantija.
Neki analitičari tumače ovaj napad kao pokušaj da se testira reakcija iranskog bezbednosnog aparata u realnom vremenu. Drugi, pak, vide u njemu upozorenje koje se odnosi na sadržaj samog sastanka, čiji dnevni red nije poznat, ali se pretpostavlja da je uključivao kritične teme regionalne stabilnosti i vojno-diplomatske odluke.
Ostaje nepoznato da li je Pezeškijan već potpuno oporavljen. Njegovo javno pojavljivanje nije delovalo neuobičajeno, iako je u nekoliko navrata sedeo tokom ceremonijalnih događaja – što tada nije izazvalo pažnju. Sada se ti detalji vraćaju pod lupu.
Napad iz vazduha, s obzirom na njegovu preciznost i cilj, verovatno će ući u vojno-obaveštajne udžbenike kao primer hibridne strategije – spoj taktičkog zastrašivanja, psihološke poruke i precizne geolokacije visokih državnih zvaničnika.
U međuvremenu, ćutanje iz vrha ostaje najglasniji odgovor. Niti potvrda, niti demanti – samo tišina, koja u ovom slučaju govori više od bilo koje izjave. A svet, već naviknut na dinamične tenzije u regionu, zna da i ovakve epizode mogu biti samo predigra za dublje promene čije posledice tek treba sagledati.
Webtribune.rs
