Napadom na Ukrajinu Rusija bi sada sebi nanela više štete nego koristi, tako da više logike ima u tezi da NATO opseda njene granice.
U lošim odnosima između Ruske Federacije i Ujedinjenog Kraljevstva, telefonski razgovor između predsednika Vladimira Putina i premijera Borisa Džonsona nije ni upriličen da bi se situacija smirila, nego da bi se pokazalo da NATO nema nameru da odustane od pritiska na Moskvu. Jer ko bi uverljivije od zvaničnog Londona preneo poruku Rusima da bi akcija protiv Ukrajine bila strateška greška sa značajnim posledicama.
Ako su i zaboravljena sva sporna bilateralna pitanja (a epizoda trovanja u Solzberiju svakako nije), provokativni Putinov odgovor u vezi s nedavnim incidentom s britanskim razaračem u Crnom moru sigurno još odzvanja u Dauning stritu. Upitan u junu da li se svet nalazio na pragu trećeg svetskog rata kad je ruska ratna mornarica ispalila upozoravajuće hice prema razaraču kod Krima, on je odgovorio: „I da smo potopili britanski razarač, ne bilo rata”.
Putin je tada dodao da druga strana ne bi ušla u rat za koji zna da bi ga izgubila i da nije Rusija došla na granice NATO-a, nego oni na njene. Iako takvoj samouverenosti ne treba verovati na reč, ako se išta može uzeti kao izvesno, to je činjenica da bi se Rusija branila po svaku cenu.
Posmatrano iz drugog ugla – Kremlj je spreman da napadne Ukrajinu. NATO će braniti svoje članice na istočnom krilu, iako se čak ni u američkom scenariju ne spominje napad na njih, a SAD i EU uvešće nezapamćene sankcije.
U celoj priči, čak i ako se ignoriše rusko opovrgavanje da tako nešto nameravaju da urade, zdravorazumska logika nalaže da bi u trenutnoj situaciji od invazije na Ukrajinu Rusija imala više štete nego koristi.
Zato nije naodmet razmotriti postavku da je Rusija zaista ta strana koja bi mogla da bude napadnuta. Ako ne ubrzo, onda barem da bude žestoko pritisnuta vojnom opsadom.
Američke obaveštajne službe, Pentagon i mediji su posle telefonskog razgovora Džozefa Bajdena i Vladimira Putina malo utihnuli s narativom da će početkom godine 175.000 ruskih vojnika izvršiti invaziju na Ukrajinu. Ali je britanski premijer, s celim paketom bilateralnih opterećenja, najbolji izbor kojim se održava pritisak na Moskvu.
Putin je, dakle, Džonsonu ponovio da NATO preti Rusiji širenjem svog potencijala i „ekspanzijom na teritoriju Ukrajine”, što je direktna pretnja bezbednosti Rusije.
Džonsonovo upozorenje Moskvi usledilo je nakon dvodnevnog sastanka G-7 na kojem su visokorangirane diplomate upozorile Rusiju na „masovne posledice” ukoliko napadne Ukrajinu. To su ranije učinili NATO, SAD, EU.
Dok Putin govori o razgovorima koji bi sprečili širenje NATO-a na istok i raspoređivanje oružja koje preti Rusiji u susednim državama, pre svega u Ukrajini, zamenik šefa diplomatije Sergej Rjabkov upozorava da bi odsustvo napretka na političkom i diplomatskom planu navelo Rusiju da odgovori vojnim sredstvima. „Bio bi to sukob i to bi bila sledeća runda”, rekao je Rjabkov u ponedeljak u intervjuu, upozorivši da će Rusija možda biti prinuđena da rasporedi nuklearne rakete srednjeg dometa u Evropi kao odgovor na planove NATO-a. SAD su se 2019. povukle iz sporazuma postignutog 1987.
U vezi s raketama dometa do 5.500 kilometara već postoji spor. NATO optužuje Rusiju da ih je postavila u Kalinjingradskoj oblasti i na teritoriji zapadno od Urala. „Ako ih je već rasporedila, onda je ovo prazna pretnja”, kaže Gerhard Mangot, stručnjak za rusku spoljnu politiku i kontrolu naoružanja na Univerzitetu Inzbruk u Austriji.
„Ali ako je poricanje Rusije tačno, onda je upozorenje Moskve ’konačni signal’ NATO-u da treba da uđe u pregovore s njima o sporazumu o neraspoređivanju raketa srednjeg dometa”, kaže Mangot Rojtersu i dodaje da, ako NATO ostane pri stavu da neće da pregovara o sporazumu iz kojeg se povukao, onda ćemo sigurno videti kako Rusija razmešta rakete srednjeg dometa na svojoj zapadnoj granici.
Rojters inače podseća da se Rjabkov poslednjih dana pojavljuje kao ključni glasnik Moskve, dok Putin traži bezbednosne garancije i suočava se s upozorenjima ukoliko napadne Ukrajinu.
Ukrajina odobrila dolazak stranih trupa na vežbe
Vrhovna rada juče je usvojila zakon o prijemu stranih oružanih snaga u Ukrajinu za učešće u multinacionalnim vežbama sledeće godine. Troškovi za održavanje nekoliko takvih vežbi iznosiće oko 3,5 miliona evra i odnose se na „Ujedinjene napore 2022”, „Brzi trozubac”, britansko-ukrajinski „Kozački buzdovan 2022” i druge. Agencije podsećaju da Ukrajina svake godine donosi takve odluke, a za održavanje sedam vojnih vežbi u ovoj godini je izdvojeno više od milion evra.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
(politika.rs)
