Pre nekoliko meseci, administracija američkog predsednika Donalda Trampa je bila sigurna da je kolaps „režima“ predsednika Venecuele Nikolasa Madura neizbežan i blizak.
Vašington Post je bio kritičan protiv Trampovih poteza u Venecueli, ali ne sa interventno-oprezne tačke gledišta na koju bi pomislila njegova vlastita levičarska publika, već upravo suprotno – to je da se ne ide doboljno tvrdo i dovoljno brzo .
I sada već sama administracija Trampa sve više nema poverenja u raspravu o situaciji u zemlji, piše Vašington Post, jedan od primarnih štampanih publikacija pod nadležnošću Demokratske partije SAD-a i NATO medijskog vektora, Atlantskog saveta.
[adsenseyu1]
Ovi napadi Atlantskog saveta na Trampa zbog nedostatka agresivnosti u Venecueli puno govore. Nedostatak jasnoće od strane EU o ovoj temi može se bolje razjasniti kada se njihovi stavovi shvate njihovim vlastitim rečima, a ne kroz objektiv američkih medija, što je iskrivilo stavove EU.
EU nikada nije priznala Gvaida, i dalje priznaje Madura, i kada je u pitanju neki dugi rok u kojem je EU pozvala na nove izbore, EU zapravo nije učinila ništa. Madurovo „priznanje“ nije bilo preokrenuto, EU se nije uključila ni u kakve nove sankcije protiv Venecuele. Postojeće sankcije EU su nominalne i simbolične, a ciljaju manje od nekoliko desetina pojedinaca i zabranjuju prodaju oružja Venecueli. Međutim, nijedna institucija na skali nije bila ciljana, a prethodni venecuelanski ugovori o oružju sa EU nikada nisu bili ništa o čemu bi se pisalo kući. Najvažnije je da su direktni bankarski, energetski i investicioni portfelji EU netaknuti.
Važno je podsetiti da Monroova doktrina ne govori o tome da SAD jednostavno kontrolišu Latinsku Ameriku, već o tome da bude posrednik za sve poslove sa Evropom u Latinskoj Americi. Trenutno su odnosi između EU i Latinske Amerike daleko direktniji. Stoga, Putinovi potezi u Venecueli takođe štite interese EU, i približavaju Rusiju i EU na ovom tenderu. Pokreti Trampove administracije imaju tendenciju da dodatno pogoršaju tenzije i podele unutar Transatlantskog saveza, i da svi vidimo da je atlantizam u celini u ozbiljnom padu.
Bez obzira na ozbiljnost sankcija SAD i složene ekonomske situacije koja je dovela do političke krize, Maduro nije izgubio moć. Činjenica je da, iako je opozicioni lider Huan Gvaido priznat kao privremeni predsednik Venecuele od strane više od 50 zemalja, Maduro uživa podršku Kine, Irana, Meksika, Turske i, pre svega, Rusije.
„Kremlj ga nije razočarao“, sa žaljenjem primećuje Vašington Post. Dakle, Moskva očigledno pokušava da nadoknadi gubitke u Venecueli od američkih sankcija, pomažući u preradi teške nafte. Osim toga, Rusija povećava ponudu pšenice i lekova. I ove sedmice ruski diplomata u Karakasu potvrdio je da će venecuelanska delegacija stići u Moskvu kako bi razgovarala o investicijama u oblasti rudarstva, poljoprivrede i transporta u Venecueli.
Međutim, ono što se dogodilo krajem marta privuklo je posebnu pažnju u Vašingtonu, očigledno šokirajući Trampovu administraciju i američke medije. U Venecuelu su stigla dva aviona sa oko stotinu ruskih vojnika. Ubrzo nakon toga stigli su Kinezi. Istovremeno, Rusija je odbacila kritike Sjedinjenih Država i, posebno, predsedničkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji je optužio zemlju za „provokaciju“. Oni tvrde da su vojnici pozvani da pomognu Venecueli u servisiranju ruskih protivazdušnih raketnih sistema S-300 u kontekstu konstantnih nestanka struje.
“Ne verujemo da treće zemlje treba da budu zabrinute za naše bilateralne odnose sa bilo kojom državom. Mi se ni na koji način ne mešamo u unutrašnje poslove Venecuele, očekujemo da će treće zemlje slediti naš primer ”, rekao je potparol ruskog predsednika Dmitri Peskov. „Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, one su prisutne u mnogim delovima sveta, i niko im ne kaže gde bi trebalo, a gde ne bi trebalo da budu.“
Istovremeno, prema Vašington Postu, novac igra značajnu ulogu u ruskoj „intervenciji“ u Venecueli. Prema tome, zemlja duguje Ministarstvu finansija Rusije 3,1 milijardu dolara, a još dve milijarde dolara ruskoj kompaniji za naftu i gas Rosneft. Moskva veruje da bi ruske investicije mogle biti pod pretnjom nove vlade. Međutim u publikaciji se smatra da finansijsko pitanje nije od najveće važnosti za zemlju. Prvo, stalo im je do svog međunarodnog ugleda. Istovremeno, oni u Rusiji opravdavaju svoje postupke optužbama da Sjedinjene Države teže da „likvidiraju vlade nepogodnih zemalja“.
Ipak, Vašington Post veruje da je zaštita ruske vizije drugačijeg međunarodnog sistema veoma težak zadatak.
„Postoji shvatanje da je Venecuela prilično ozbiljan test sposobnosti Rusije da brani svoje interese na globalnom nivou,“ prenose se u objavi reči direktora moskovskog Karnegi centra Dmitrija Trenina.
[adsenseyu4]
Kao što je primetio Vašington Post, za svu retoriku i stavove američke vlade, postoje i strahovi od daljeg pogoršanja situacije u Venecueli. Čak i Vašingtonov jastreb Bolton zadržava entuzijazam kada raspravlja o budućnosti zemlje. Sada, tvrdeći da Madurova moć nije toliko jaka kao što se čini, Bolton se i dalje ograđuje:
„Ovo je borba protiv autoritarne vlade i očigledno će trebati neko vreme.“
Kako je ranije rečeno, takozvani „predsednik“ Venecuele, Huan Gvaido, proglašen od strane SAD-a, lišen je parlamentarnog imuniteta. Prema odluci Nacionalne konstitutivne skupštine zemlje, progon Gvaida je sada zvanično podržan zakonom. Prema rečima predsednika Ustavotvorne skupštine Venecuele, Diosdada Kabela, Gvaido se može smatrati odgovornim za nezakonito putovanje u inostranstvo, dok mu sud zabranjuje da napusti zemlju.
Trampov pristup međunarodnim odnosima i diplomatiji je u isto vreme sirov i napadan i baca u vetar mnoge koncepte kao što je intervencionizam zasnovan na ljudskim pravima i oslobodio je američku intervencionističku fasadu govoreći otvoreno u kontekstu Monroove doktrine, sfere uticaja i drugih racionalno-realističkih pristupa.
I to ima smisla – Bolivarski projekat je bio anti-Monro projekat od samog početka. On je nastojao da ukloni SAD kao posrednika između Latinske Amerike i drugih trgovinskih partnera, sa fokusom na Kinu i Evropu.
Tako možemo videti da je predmet Venecuele taj koji pokreće dalje podele u propadajućem Transatlantskom savezu, a onda, takođe, postaje očigledno zašto krpa NATO-ovog atlantskog saveta, Vašington Post, napada Trampa zbog toga što je previše blag u pogledu tempa i nespremnosti da se posveti vojnoj intervenciji.
Još manje se govori o činjenici da su Putinovi potezi u Venecueli oni iza kojih evropske i evroazijske snage unutar EU vrše tajne manevre, i zajedno ove dve frakcije imaju više ekonomske moći od društveno-političke moći atlantskih vektora u EU. .
Webtribune.rs
