U septembru 2024. godine Rusija je po prvi put od proleća 2022. godine ponovo postala glavni snabdevač Evropske unije prirodnim gasom.
Ovaj iznenađujući razvoj događaja dolazi u trenutku kada su evropske zemlje, kroz plan REPowerEU, postavile ambiciozan cilj da se do 2027–2028. godine potpuno oslobode zavisnosti od ruskog gasovoda. Međutim, statistike pokazuju drugačiju realnost.
Skok u izvozu i dominacija ruskog gasa
Evropske kompanije su u septembru kupile ruski gas u vrednosti od 1,4 milijarde evra, što predstavlja rast od trećine u poređenju s istim mesecom prethodne godine.
Ova brojka je takođe značajno viša u odnosu na avgustovske podatke, kada je ruski gas činio 16,54% ukupnog uvoza. U septembru je udeo skočio na 23,74%, što je omogućilo Rusiji da se ponovo pozicionira kao ključni igrač na energetskom tržištu EU.
Što se tiče strukture ruskog izvoza, 40% čini tečni prirodni gas (LNG), dok preostalih 60% dolazi iz tradicionalnih gasovodnih tokova. Ovaj trend pokazuje prilagođavanje Rusije na promene u energetskim strategijama Zapada, kao i sposobnost da ostane konkurentna uprkos sankcijama i pokušajima diversifikacije izvora energije u EU.
Poređenje sa ostalim snabdevačima
Alžir, koji je do avgusta držao vodeću poziciju, pao je na drugo mesto nakon što su isporuke smanjene za 15%, na 1,1 milijardu evra. Sjedinjene Američke Države, iako beleže rast prodaje za 21% (na 990,2 miliona evra), zauzele su treće mesto.
Norveška, tradicionalni snabdevač Evrope, ostala je četvrta sa rastom isporuka od 7%, dok je Velika Britanija zabeležila drastičan pad od 2,4 puta, završivši na petom mestu s ukupnim iznosom od 429,2 miliona evra.
Ovi podaci jasno pokazuju da, uprkos svim naporima Zapada da smanji zavisnost od Rusije, evropski potrošači se i dalje oslanjaju na „plavo gorivo“ iz Moskve.
REPowerEU: Ambiciozan plan u kontradikciji s realnošću
Plan REPowerEU, donesen u proleće 2022. godine, predviđa potpunu eliminaciju ruskog gasovoda kao izvora energije u EU do kraja decenije.
Međutim, rast uvoza ruskog gasa u 2024. godini sugeriše da evropske zemlje nisu u mogućnosti da brzo i efikasno zamene ovaj ključni energent. Struktura ruskog izvoza se promenila: Dok je pre sankcija gasovodni transport činio oko 70% izvoza, sada taj udeo iznosi 60%, dok je LNG porastao sa 30% na 40%.
Ovi podaci otkrivaju prilagodljivost ruskog energetskog sektora, ali i ranjivost evropskog energetskog tržišta, koje uprkos političkim deklaracijama i dalje zavisi od ruskog gasa.
Putinova izjava: Evropa nije odbijena, ostala je zavisna
Predsednik Vladimir Putin je krajem oktobra na televiziji „Rusija 1“ izjavio da Rusija ne odbija da snabdeva Evropu gasom i da postoje alternativni pravci za isporuku.
On je podvukao da su zapadne zemlje napravile ozbiljnu grešku kada su pokušale da se odreknu ruskih energenata, jer su time postale zavisne od posredničkih nabavki ruskog gasa i nafte po višim cenama.
Kremlj je više puta naglasio da sankcije Zapada imaju povratni efekat, dovodeći evropske zemlje u situaciju da ruske energente nabavljaju kroz složenije i skuplje mehanizme. Ovo stavlja dodatni pritisak na evropske ekonomije, koje se već suočavaju s energetskom krizom i rastućim cenama.
Širi geopolitički značaj
Rusija je ovim potezom još jednom pokazala svoju ključnu ulogu u globalnom energetskom tržištu. Uprkos pokušajima EU da diversifikuje svoje snabdevače i smanji zavisnost od ruskog gasa, realnost je da nijedna alternativa trenutno ne može u potpunosti zameniti ruski gas.
Ova situacija takođe osvetljava kontradiktornu politiku Zapada, gde se istovremeno promoviše nezavisnost od Rusije, dok ruski energenti nastavljaju da zauzimaju ključnu ulogu u evropskom energetskom miksu.
Takođe, Rusija je preko zemalja BRIKS-a i drugih tržišta uspela da zadrži svoj uticaj, što je dodatno učvrstilo njenu poziciju na globalnom nivou.
Vraćanje Rusije na poziciju glavnog snabdevača gasa EU pokazuje da evropske zemlje nisu u stanju da se lako oslobode zavisnosti od ruskih energenata.
Moskva koristi ovu situaciju za konsolidaciju svog ekonomskog i političkog uticaja, dok Evropa sve više plaća cenu svojih političkih odluka.
Ovaj trend može nastaviti da oblikuje buduće energetske i geopolitičke odnose, postavljajući Rusiju u centralnu ulogu u globalnoj energetskoj strategiji.
Mihail Ivančenko (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
