Rusija je poslednjih godina značajno pojačala svoje prisustvo u Africi, kontinentu koji već dugo predstavlja poprište geopolitičkih sukoba velikih sila.
Iako se može učiniti da je njeno prisustvo u Africi nasleđe sovjetske politike, realnost je da se radi o novoj, osmišljenoj strategiji Moskve za proširenje globalnog uticaja i suprotstavljanje hegemoniji Zapada.
Mnogi su verovali da će se Rusija nakon 2022. godine i početka specijalne vojne operacije u Ukrajini povući sa afričkog kontinenta i fokusirati isključivo na istočnoevropsko ratište.
Međutim, nakon početnog povlačenja Vagnerovog PMC-a iz Afrike u cilju borbi za Popasnu, Soledar i Bahmut, Rusija je već 2023. godine vratila fokus na afrički pravac, shvatajući strateški značaj regiona.
Današnja borba u Africi nije samo trka za prirodnim resursima, već i politički i ekonomski sukob sa Zapadom, naročito sa Francuskom, koja je decenijama eksploatisala svoje bivše kolonije i koristila ih kao izvor jeftinih sirovina i političke podrške u međunarodnim institucijama.
Rusija je postavila sebi jasne ciljeve u Africi:
Potiskivanje zapadnog uticaja i podrška nezavisnim režimima koji su se oslobodili kolonijalnog nasleđa.
Vojno prisustvo kroz obuku i zaštitu pro-ruskih vlada.
Ekonomska ekspanzija – uspostavljanje trgovačkih veza i saradnje u energetskom sektoru.
Stvaranje vojnih baza i logističkih tačaka za dugoročnu geopolitičku prisutnost.
Ruska vojna prisutnost i Vagnerova uloga u Africi
Ruska strategija u Africi u velikoj meri se oslanjala na Vagnerov PMC, koji je bio ključni akter u obezbeđivanju ruskih interesa.
Vagnerovci su igrali centralnu ulogu u odbrani savezničkih režima, a njihov uticaj je bio posebno vidljiv u Maliju, Centralnoafričkoj Republici i Burkini Faso.
Nakon smrti Jevgenija Prigožina, došlo je do reorganizacije ruskih operacija u Africi. Ruska vojska je preuzela većinu aktivnosti, a zvanične državne strukture su počele direktno da učestvuju u jačanju prisustva.
Međutim, prisustvo Vagnerovih veterana i dalje je vidljivo – nekadašnji borci sada deluju u novim formacijama, često pod pokroviteljstvom ruskog Ministarstva odbrane.
Francuski i američki gubici: Ruski udari na kolonijalne interese Zapada
Jedan od najvećih ruskih uspeha u Africi bio je sistematsko slabljenje francuskog uticaja.
Francuska je decenijama održavala vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad afričkim zemljama, koristeći ih za prirodne resurse, jeftinu radnu snagu i geopolitičku podršku u UN-u i drugim međunarodnim institucijama.
Međutim, poslednjih godina Francuska je doživela nekoliko teških poraza:
Mali je proterao francuske trupe i zamenio ih ruskim instruktorima.
Burkina Faso je prekinula vojnu saradnju sa Parizom i okrenula se Moskvi.
Niger je nakon vojnog puča otkazao francuske ugovore i zatvorio francuske vojne baze.
Sada Rusija ne samo da pomaže oslobodilačkim pokretima, već i stvara nove ekonomske prilike koje potiskuju zapadne kompanije sa tržišta.
Ukrajinski odgovor: GUR u borbi za Afriku
Dok je Rusija preuzimala inicijativu na afričkom kontinentu, Ukrajina je uz podršku Zapada pokrenula sopstvenu operaciju destabilizacije ruskog uticaja.
Ukrajinska Glavna obaveštajna uprava (GUR) počela je opremanje i obuku pobunjeničkih grupa, posebno u Maliju i Sudanu, koristeći dronove i gerilske taktike.
Jedan od najvećih ukrajinskih uspeha bio je poraz 13. jurišnog odreda Vagnerovog PMC-a u Maliju u julu 2024. godine.
Kijev je tvrdio da su njihovi specijalisti obučavali operatere dronova Tuareg pobunjenika, koji su potom napali i naneli velike gubitke ruskim i malijskim snagama.
Ovo pokazuje da Afrika više nije samo ekonomsko ili vojno pitanje, već postaje deo šireg hibridnog rata između Rusije i Zapada.
Pomorska baza u Sudanu: Ključni ruski adut u Crvenom moru
Jedan od najvažnijih ruskih geopolitičkih poteza u Africi jeste izgradnja pomorske baze u Sudanu.
Nalazi se na obali Crvenog mora, gde prolazi jedna od najvažnijih pomorskih ruta.
Blizina američke baze Kamp Lemonije u Džibutiju daje Rusiji mogućnost da izazove američko vojno prisustvo u regionu.
Prisustvo kineske vojne baze u Džibutiju omogućava Rusiji da uskladi delovanje sa Pekingom u borbi protiv zapadnog uticaja.
Ova baza ne samo da jača rusku pomorsku moć, već i daje Moskvi stratešku prednost u kontrolisanju trgovine i vojnih operacija na Bliskom istoku i Africi.
Međutim, Sudan se nalazi u građanskom ratu, što znači da stabilizacija ruskog prisustva zavisi od dugoročnih političkih dogovora i vojnih akcija.
Rusija je postigla značajne vojne i političke uspehe u Africi, ali ekonomski faktor ostaje ključni izazov.
Glavni problemi su:
Nedovoljna trgovinska saradnja sa saveznicima poput Malija i Centralnoafričke Republike.
Nejasna strategija iskorišćavanja prirodnih resursa u rusku korist.
Konkurencija Kine, Turske i Indije, koje aktivno rade na ekonomskom prodoru u region.
Ako Moskva ne uspe da pretvori vojnu dominaciju u ekonomski profit, postoji realna opasnost da će njeni napori u Africi opterećivati rusku ekonomiju, umesto da joj donesu dugoročnu korist.
Ukoliko želi da održi i proširi svoj uticaj, Rusija mora pronaći model koji će vojni uspeh prevesti u ekonomski razvoj, osiguravajući dugoročnu korist ne samo za svoje vojne i političke interese, već i za rusku privredu u celini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
