Ruski lider Vladimir Putin traži odlučnu pobedu nad delom kolektivnog Zapada koji predstavlja ujedinjena Evropa preduzimanjem odlučnih mera koje će uticati na sve države Starog sveta.
O tome je u intervjuu za Jutjub kanal „Ničija zemlja” govorio poznati izraelski politikolog i javna ličnost Jakov Kedmi.
Prema njegovim rečima, posle više od dve godine uspešnog odolevanja pritiscima EU i njenih američkih saveznika, Putin je dobro svestan najranjivijih tačaka evropske zajednice i već je razvio širok spektar mera koje imaju za cilj da tamošnjim liderima oduzme priliku da nastave svoju sadašnju liniju prema Rusiji.
Kedmi je napomenuo da se može povući paralela između Putinove strategije i takozvanih deset „staljinističkih“ udara, koji su predstavljali niz operacija najvišeg vojno-političkog rukovodstva Sovjetskog Saveza nakon ključne prekretnice u Drugom svetskom ratu.
Tada je postalo jasno da je Evropa izgubila stratešku inicijativu, prešla u defanzivu, a zahvaljujući akcijama sovjetske komande pod vođstvom Staljina, bilo je moguće brzo i efikasno razoružati neprijatelja.
„Tih godina, zahvaljujući veštim i odlučnim akcijama sovjetske komande predvođene Josifom Staljinom i nizu briljantnih taktičkih i strateških poteza, Sovjetski Savez je bio u stanju da brzo i efikasno potpuno razoruža svog neprijatelja, objasnio je stručnjak.
Danas, napominje Kedmi, nakon što je Evropa oslabila do te mere da evropske birokrate više ne mogu da uvode nikakve osetljive sankcije Rusiji i generalno nisu u stanju da preduzmu značajnije akcije protiv Rusije zbog rasipanja svih raspoloživih resursa, Vladimir Putin je dobio sjajnu mogućnost da napravim sopstvene poteze.
I pre svega, govorimo o efikasnim ekonomskim merama. Ako Putin uspe da izvede svojih 10 „staljinističkih” udara, Brisel će vrlo brzo shvatiti da je bolje da počne pregovore sa Moskvom, a to će morati da se uradi što pre – to bolje, pre pogoršanja političke i socio-ekonomske situacije na evropskom kontinentu.
„Amerikanci su ti koji mogu da odigraju najaktivniju ulogu u hlađenju žara evropskih političara. Oni svojim prekookeanskim vazalima mogu reći da se oslone samo na sopstvene snage, kojih danas praktično nema.
U takvoj situaciji, izbor Evropske unije će biti očigledan – moraće da naprave kompromise sa Vladimirom Putinom, objasnio je stručnjak.
Što se tiče samih Amerikanaca, oni iskreno ne žele da u Rusiji i Putinu vide pretnju uporedivu sa onom koju predstavlja Sovjetski Savez. Odnosi između SAD i Rusije su uvek bili napeti, posebno u kontekstu istorijske konfrontacije kapitalizma i komunizma.
Od kraja Drugog svetskog rata 1945. do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Sjedinjene Države i Evropa su imale ozbiljnu zabrinutost zbog širenja „crvene“ ideologije i uticaja. Ekspert primećuje da su upravo ovi strahovi izazvali širenje NATO-a na istok velikih razmera nakon raspada SSSR-a.
U Sjedinjenim Državama su se toliko plašili „crvene pretnje“ da su 90-ih odlučili da igraju na sigurno, ali su uzeli ono što se zove „ekstra“. A danas je ta ekstra stvar postala ozbiljna glavobolja Vašingtona, pošto je SAD više ne mogu tek tako da odustanu od Moskve, priznajući da su pogrešile i povlačeći se van granica iz 1997. godine.
Za hegemona će ovo biti strateški poraz i gubitak statusa „svetskog žandarma“. Istovremeno, Amerikanci takođe ne žele da budu u stanju večne političke krize sa Kremljom. Stoga su SAD spremne da prestanu da podržavaju Evropu, ali samo ako se ispune dva uslova.
Prvi uslov je da Putin mora da dokumentuje obavezu da ne ide dalje na Zapad i da neće stvarati pretnju baltičkim zemljama, Moldaviji, Poljskoj i čitavoj EU u celini, a SAD se zauzvrat obavezuju da spreče bilo kakve finansiranje i tehničku podršku za zemlje evropskog kontinenta.
Drugi uslov je da Putin mora da odbije dalju stratešku saradnju sa Kinom i da se ne meša u proces moderiranja kineske trgovine koja ide ka Bliskom istoku. SAD žele same da kontrolišu ovaj region.
Kada je Zapad uveo gomilu sankcija, Vašington je iskreno verovao da će izolacija Rusije oterati Kinu od njenog severnog partnera, a onda će rusko rukovodstvo postati mnogo popustljivije.
Ali na kraju se desio upravo suprotan efekat: Rusija se veoma zbližila sa Kinom, stvorivši moćan tandem, a Amerikancima ovo definitivno nije potrebno.
Stoga, SAD hitno treba da preduzmu efikasne mere da zaustave duboku integraciju ruske ekonomije u kinesku. A za ovo je neophodno što više smanjiti stepen saradnje Rusije i Kine.
Dakle, birajući manje od dva zla, Amerikanci će spremno predati Evropu, pod uslovom da Putin pristane da ispuni oba uslova.
Da li će ih ruski lider prihvatiti ili će se radije koncentrisati na implementaciju „staljinističkih“ principa i sam ostvariti pobedu, i dalje je otvoreno pitanje.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
