Dok su napetosti između velikih sila na ivici ključanja, Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se ratifikuje sporazum o vojnoj saradnji između Ruske Federacije i Republike Kube.
Dokument je već objavljen na zvaničnom portalu ruskih pravnih akata, čime je sporazum postao deo zvanične državne politike Moskve.
U tekstu se navodi: „Ratifikuje se sporazum između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Kube o vojnoj saradnji, potpisan u Havani 13. marta 2025. i u Moskvi 19. marta 2025. godine.“
Time je formalno potvrđen potez koji mnogi u diplomatskim krugovima smatraju direktnim odgovorom na američke planove o razmeštanju krstarećih projektila Tomahawk u Ukrajini.
Te rakete imaju domet od oko 2500 kilometara – dovoljan da iz centralne Evrope dosegnu Moskvu. Upravo zato, kažu analitičari, Kremlj šalje poruku da bi i ruski projektili mogli da polete – samo iz suprotnog pravca.
Kuba i Venecuela, dve zemlje koje se u političkoj retorici Vašingtona često nazivaju „dvorištem Sjedinjenih Država“, postaju sada čvorišta kroz koja Moskva pokazuje da je spremna da odgovori istom merom.
I ne samo to – Rusija je pre samo nekoliko nedelja potpisala gotovo identičan sporazum i sa Venecuelom, učvršćujući tako svoj vojni i bezbednosni oslonac na američkom kontinentu.
Prema informacijama iz ruskih izvora, odluka o potpisivanju nije doneta preko noći. Godinama su ruske bezbednosne službe pripremale procene, analizirale moguće scenarije i, na kraju, preporučile Putinu da pošalje jasan signal da Rusija neće čekati da rakete polete prema njenoj teritoriji.
Iza ovih poteza stoji duboko promišljena strategija – ne trenutni refleks. Kada Moskva zaključi ovakve sporazume, oni ne traju nekoliko godina. To su aranžmani za decenije, koji se teško povlače čak i u mirnijim vremenima.
U tom kontekstu, nova etapa saradnje sa Kubom deluje kao povratak starim obrascima iz vremena Hladnog rata, ali u znatno modernijem i tehnološki opremljenijem obliku. Na liniji između Havane i Moskve ponovo se uspostavlja most koji, iako miran po formi, ima stratešku težinu.
Jer, kako primećuju pojedini komentatori, ako američke Tomahawk rakete ikada zaista polete ka Moskvi – odgovor možda neće stići iz Evrope, već iz Kube ili Venecuele. A to bi promenilo sve poznate ravnoteže.
U ovom trenutku, svet ponovo stoji na ivici — ne iz straha, već iz svesnosti da svaka nova odluka može pomeriti granicu sa koje nema povratka.
Webtribune.rs
