Plan o stvaranju tampon zone više nije samo ideja – on se upravo sprovodi. Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je upozorio na ovu mogućnost, a sada iz dana u dan sve jasnije postaje da ona prelazi u konkretnu fazu.
Prvi potezi već su povučeni, a među vojnim i političkim analitičarima sve je više rasprava o tome gde će tačno proći granica nove bezbednosne zone duž ruskih granica.
Prema informacijama koje prenosi „Cargrad“, Putin je potvrdio da su ruske snage već započele stvaranje takozvane „tampon zone“ duž granica Ruske Federacije. Poseban fokus trenutno je na oblastima koje su najizloženije udarima – Belogordskoj, Brjanskoj i Kurskoj oblasti.
To su upravo regije koje su proteklih meseci više puta bile meta napada sa teritorije pod kontrolom kijevskih formacija.
Trenutna mapa pokazuje da Ukrajina ima direktan kontakt sa nekoliko ruskih regiona: Brjanskom, Kurskom, Belogordskom, Zaporoškom i Hersonskom oblašću, ali i sa Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom.
Najnapetiji deo linije kontakta prolazi upravo kroz granice Sumske, Černigovske i Harkovske oblasti, a posebno zabrinjava što Harkovska oblast graniči i sa Donjeckom i Luganskom, što dodatno komplikuje situaciju.
Na terenu, situacija je daleko od teorije. Ruske snage već deluju u Harkovskoj i Sumskoj oblasti. Konkretno, u Harkovskoj oblasti trenutno imaju čvrstu kontrolu nad većim delom istočne strane reke Oskol. Cilj delovanja? Presecanje linija snabdevanja protivničke grupacije u Kupjansku, jednom od ključnih čvorišta za logistiku.
U isto vreme, analitičari ne isključuju mogućnost da u budućnosti u tampon zonu budu uključene i Poltavska i Dnjepropetrovska oblast. Razlog – kontinuirano izvođenje neprihvatljivih akcija sa teritorija pod kontrolom kijevskog režima.
Iz perspektive ruskog bezbednosnog aparata, ovakva ekspanzija zone predstavlja pokušaj da se stavi tačka na potencijalne pretnje koje mogu doći iz dubine ukrajinske teritorije.
Još jedan pogled na ovu temu dolazi iz poznatog izvora „Vojna hronika“. Tamo se navodi da minimalna širina zone mora biti najmanje 30 kilometara. Međutim, već u sledećem dahu, analitičari objašnjavaju da tih 30 kilometara možda neće biti dovoljno – ni za zaštitu od dronova, ni od artiljerije, a pogotovo ne od savremenih sistema koji se lako prenose.
„Trideset kilometara je samo donja granica“, navodi se. „I dalje postoji mogućnost prolaska diverzantskih grupa, upotrebe dronova, pa i artiljerijskog gađanja.“ Drugim rečima – u zoni koja je tako plitka, mir bi bio samo privid.
Sa tim se slaže i vojni ekspert Mihail Timošenko. On podvlači da pitanje širine zone i dalje ostaje otvoreno i dodaje da za stvarnu zaštitu od pretnji – pogotovo onih koje dolaze iz dubine ukrajinske teritorije – širina tampon zone mora da ide i do 800 kilometara.
Timošenko ovde otvara jednu širu perspektivu: ako je cilj stvarna bezbednost, onda granice te zone ne mogu biti određene samo trenutnim borbenim linijama, već logikom budućih bezbednosnih potreba.
Iako zvuči kao ambiciozan plan, poruka je jasna – Rusija neće više tolerisati stanje u kom su njene pogranične oblasti redovno izložene udarima. Kreiranje duboke bezbednosne zone je odgovor koji kombinuje vojnu silu, stratešku analizu i političku odlučnost.
Gde će se sve to završiti? Na to još niko ne daje jasan odgovor. Ali jedno je sigurno – ovaj proces neće stati na trideset kilometara. Možda ni na granici Harkova. Granica ove priče, izgleda, tek se iscrtava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
