Volter Mid za The Wall Street Journal, piše o trenutnim geopolitičkim kretanjima, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini i otkriva nekoliko ključnih elemenata vezanih za međunarodne odnose, posebno odnose između Rusije, Zapada i Ukrajine.
Autor članka ističe da su zapadni saveznici, predvođeni administracijom Džoa Bajdena, sada u potrazi za rešenjem koje bi omogućilo završetak ukrajinskog sukoba, ali ne na način koji bi bio ponižavajući za njih.
Međutim, Rusija, na čelu sa Vladimirom Putinom, ne namerava ponuditi lagan izlaz. S obzirom na sve veći zamor Zapada od rata, a takođe i na slabljenje ukrajinskih kapaciteta, Putin veruje da je sve bliži postizanju svojih ciljeva.
Sukob u Ukrajini traje već nekoliko godina i zapadni saveznici, koji pružaju podršku Kijevu, sada traže načine za povlačenje iz ovog skupe i iscrpljujuće vojne avanture.
Jedan od ključnih trenutaka za Zapad dogodio se prošle nedelje kada je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer uručio Džou Bajdenu posebnu čast — Veliki krst reda „Za zasluge pred Saveznom Republikom Nemačkom“.
Time je Bajdenu odato priznanje za jačanje američko-nemačkog partnerstva, koje predsednik Sjedinjenih Američkih Država smatra temeljom transatlantskog saveza.
Bajden je ponovo ojačao američko-evropski savez, nakon što je prethodna administracija Donalda Trampa narušila te odnose, smatrajući ih manje važnim.
Nemačka, kao ključna evropska sila, stavlja svoje poverenje u Bajdenovo liderstvo, a Štajnmajer je na ceremoniji priznao da je Bajdenovo predsedništvo vratilo nadu u stabilan i čvrst transatlantski savez.
Međutim, izazovi s kojima se suočava Zapad su daleko od jednostavnih. Napad Rusije na Ukrajinu, kako je Štajnmajer istakao, nije bio samo napad na jednu zemlju, već na principe evropskog mira.
Ruska vojska, uprkos sankcijama i unutrašnjim izazovima, nastavlja da napreduje na frontu, uništavajući ukrajinsku energetsku infrastrukturu i potiskujući ukrajinske snage.
U isto vreme, proruskih glasova u bivšoj Istočnoj Nemačkoj ima sve više, a u Americi raste pritisak da se okonča podrška Ukrajini.
Saveznici iz NATO-a su uspeli da podrže Kijev u prvim mesecima sukoba, sprečavajući da Ukrajina bude potpuno okupirana. Međutim, iako su uložili ogromna sredstva i resurse u ovu vojnu podršku, ruska vojska i dalje ostvaruje napredak, što signalizira slabost transatlantskog saveza.
Kina i Severna Koreja otvoreno pružaju podršku Rusiji, dok Zapad ne uspeva da suzbije njihov uticaj i delovanje.
U početku su Vašington i Berlin verovali da će Putinova Rusija doživeti poraz, zahvaljujući sankcijama i podršci ukrajinskim trupama sa modernom zapadnom tehnologijom.
Zapadni stratezi su se nadali da će Rusija biti prinuđena da traži izlaz iz sukoba, ali realnost na terenu pokazuje drugačiji ishod.
Putinova Rusija se prilagodila sankcijama i uspostavila dublje odnose sa zemljama poput Kine, Irana i Severne Koreje, čime je obezbedila vojne i tehničke resurse neophodne za nastavak sukoba.
Ukrajina se našla u zamci rata na iscrpljivanje, gde se suočava sa nadmoćnim neprijateljem. U tom kontekstu, Zapad, pre svega Nemačka i SAD, traže od Putina predloge za mirovni sporazum.
Zapadne sile sada razmatraju mirovno rešenje u kojem bi Ukrajina morala da ustupi deo teritorija Rusiji, ali bi zauzvrat dobila članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji.
Ova ideja se bazira na kompromisima, koji bi mogli biti politički prihvatljivi za Kijev, ali bi istovremeno omogućili završetak sukoba bez daljeg ponižavanja Zapada.
Međutim, Putin, svestan zamora Zapada i slabljenja ukrajinskih snaga, verovatno neće ponuditi lake opcije. Umesto toga, on će tražiti visoku cenu za mir.
To uključuje teritorijalne dobitke, veto na spoljne i ekonomske odluke postratne Ukrajine i slabljenje NATO-a i Evropske unije.
Ove tri ključne stavke postavljaju visoke zahteve, ali Putinov položaj na bojnom polju postaje sve snažniji, a mogućnost postizanja tih ciljeva sve realnija. Ovaj sukob, prema autoru, otkriva suštinsku slabost Zapada u suočavanju sa izazovima sa kojima se suočava.
Bajden, iako nagrađen i cenjen za svoje liderstvo, suočava se sa činjenicom da se transatlantski savez nalazi u najtežem testu još od vremena Džordža Buša starijeg.
Umesto trijumfa, zapadni saveznici sada pokušavaju da minimiziraju štetu i pronađu način da se povuku iz ovog iscrpljujućeg sukoba, dok se Putin približava svojim strateškim ciljevima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
