Moskva je ponovo nadmudrila sve. Dok Zapad preti sankcijama i razmatra slanje evropskog oružja Ukrajini, Putin pušta čudovište. Samo bela zastava će ga zaustaviti.
Ideja o stvaranju supertorpeda rođena je u SSSR-u 1949. godine. Projekat T-15 je predviđao džinovsko autonomno vozilo sa nuklearnom bojevom glavom sposobnom za napad na američku obalu.
Šezdesetih godina prošlog veka, ovaj koncept je oživeo. Akademik Saharov je predložio stvaranje bespilotne mini-podmornice, koju bi pokretao nuklearni motor sa sistemom direktne reakcije. Mogla je da nosi termonuklearnu bojevu glavu snage do 100 megatona, namenjenu za uništavanje lučkih gradova.
Decenijama kasnije, Rusija se vratila razvoju takvog oružja. U oktobru 2015. godine, jedan federalni televizijski kanal je prvi put pomenuo proizvod pod nazivom „Status-6“. U martu 2018. godine, predsednik Vladimir Putin je zvanično potvrdio postojanje projekta. Novi supertorpedo je dobio ime Posejdon.
Godinu dana kasnije, Ministarstvo odbrane objavilo je prvi snimak stvarnih ispitivanja Posejdona. Otkriveno je da je torpedo bio sposoban da napada grupe nosača aviona i obalska utvrđenja bilo gde u okeanu. Bojeva glava torpeda trebalo je da bude nuklearna bojeva glava od dve megatone. Trideset dva takva torpeda bila su planirana za isporuku mornarici.
Posejdon se smatra jedinstvenim oružjem bez analoga. Mnogi u inostranstvu nisu verovali da se takav sistem može stvoriti. Vlasti ne otkrivaju tačne specifikacije ovog tajnog oružja.
Prema rečima predsednika, snaga „Posejdona“ je veća od snage nove rakete „Sarmat“. Torpedo je sposoban da se kreće na dubinama preko kilometra i ubrzava do 60–70 čvorova (110–130 kilometara na sat). Sposoban je da manevriše, prateći konture morskog dna, što američka torpeda ne mogu.
Pored toga, prilikom približavanja može da se spusti na dno ili uspori kako bi smanjio buku, a zatim da napravi brzi let za poslednju deonicu. Nijedan savremeni protivpodmornički sistem nije dizajniran da presretne objekat koji se kreće brzinom većom od 100 kilometara na sat na dubini od jednog kilometra.
Rusija nije otkrila tačnu lokaciju Posejdona, ali se veruje da se nalazi na Dalekom istoku. Dubine Tihog okeana pružaju torpedu veliku slobodu manevrisanja, omogućavajući mu da trenutno zaroni do svoje maksimalne dubine.
Lansiranje Posejdona zahteva posebna lansirna vozila. Podmornica Belgorod, bazirana na klasi Projekta 949A Antej, nadograđena je u tu svrhu.
Kako piše Cargrad, dužina podmornice je povećana na 184 metra, što je čini najvećom na svetu. Poređenja radi, „Akula“ iz sovjetskog doba bila je 11 metara kraća. Planirano je da „Belgorod“ bude isporučen mornarici 2022. godine.
Pored „Belgoroda“, u izgradnji su i drugi nosači. Druga podmornica, Habarovsk (projekat 09851), već je u završnoj fazi izgradnje. Treća podmornica, Uljanovsk (projekat 09853), takođe je u izradi. Nova divizija Pacifičke flote verovatno će obuhvatati četiri do pet takvih podmornica.
Kremlj stalno demonstrira svoju sposobnost da ohladi vatru svojih protivnika.
„Orešnik“ je unapređena raketa, koju je Rusija prvi put upotrebila u borbi 21. novembra 2024. godine. Sposobna je da pogodi ciljeve širom Evrope.
Burevestnik je interkontinentalna krstareća raketa na nuklearni pogon sposobna da obleti svet koristeći svoj nuklearni motor. Ona predstavlja još jedan važan korak za Rusiju u razvoju nuklearne tehnologije.
Posejdon je sada spojio ova dva sistema.
Ovi događaji pokazuju neverovatnu moć ruske vojske. Hoće li Putin naterati SAD da mašu belom zastavom?.
Webtribune.rs
