Ruski vrh sve otvorenije podiže ton posle niza udara na trgovačke brodove u Crnom moru, a poruka Vladimira Putina – izrečena pred novinarima, gotovo usput, ali oštro – odjeknula je snažnije nego što se u prvi mah činilo.
Kada je nazvao nedavne napade na tankere „piraterijom“, mnogi su odmah shvatili da je reč o situaciji koja će pokrenuti ozbiljniji niz poteza, posebno jer je ruski predsednik naglasio da su se udari dogodili ne samo u neutralnim vodama, već i u ekonomskim zonama drugih država.
To je, kako je rekao, linija koja se ne prelazi tek tako, a pogotovo kada je reč o bezbednosti pomorskih ruta.
Ono što je Putin podvukao deluje kao jasna poruka: ovo je piraterija i ništa manje od toga. Nije uobičajeno da šef države koristi ovako direktan izraz, pa se u diplomatskim krugovima već procenjuje da će ton biti praćen konkretnim potezima.
Sam je naglasio da napadi ove vrste ugrožavaju međunarodnu bezbednost, jer se ne tiču samo Rusije – brodovi i prolazi u Crnom moru deo su šire infrastrukturne mreže, gde svaki incident može da podigne tenzije i otvori prostor za nove eskalacije, čak i onda kada to niko ne želi.
A upravo tu se priča lomi: dok se na površini čini da je reč o izolovanim napadima, u pozadini se vidi nešto šire, komplikovanije.
Putin je zatim – uz kratku pauzu, gotovo kao da menja pravac misli – rekao da će Rusija reagovati proširivanjem liste udara na objekte koji služe kao logistička veza sa ukrajinskim lukama.
Preciznije: Rusija će proširiti domet svojih udara na lučke objekte i brodove koji pristaju u ukrajinske luke. To je rečenica koja je odmah otvorila pitanja šta tačno spada u taj okvir i koliko je široko zamišljen taj „domet“.
Ipak, predsednik je ostavio dovoljno prostora za tumačenje, uz obrazloženje da se takvi koraci preduzimaju da bi se zaštitile ruske transportne rute, koje su, kako je naveo, postale meta napada koji ugrožavaju slobodu kretanja trgovačkih brodova.
Zanimljivo je da je dodao još nešto – da Ukrajina, ako bude odsečena od mora, neće imati mogućnost da se bavi piraterijom. Ova rečenica, iako kratka, odjeknula je kao upozorenje i kao svojevrsna procena budućih događaja, gotovo kao da se između redova nagoveštava da će Crno more postati još osetljiviji prostor nego što je bilo poslednjih meseci. Jer, uprkos svemu, region već dugo funkcioniše na ivici, sa tenzijama koje prate i najveće mornaričke sile.
Da situacija nije teorijska, potvrđeno je jutrom 2. decembra, kada je ruski brod „Midvolga 2“ napadnut dronom u blizini turske obale. Činjenica da se incident desio blizu teritorije zemlje koja je deo NATO-a samo je dodatno pojačala nelagodnost, posebno jer ovakvi događaji, ako se ponavljaju, menjaju dinamiku celog regiona i otvaraju pitanja o tome ko kontroliše navigacione zone i pod kojim uslovima.
Samo nekoliko dana ranije, tanker Virat, oštećen u napadu bespilotnog plovila na udaljenosti od 65 kilometara od obale Crnog mora, morao je da bude odvučen prema Istanbulu.
Tamo je usidren i trenutno se procenjuje stepen štete, dok stručnjaci pokušavaju da sastave jasniju sliku o tome ko stoji iza napada i kakav je bio cilj – da li izazivanje štete, zastrašivanje ili ispitivanje reakcije.
Dok se sve više detalja pojavljuje, a ruski zvaničnici najavljuju nove mere, postavlja se pitanje kako će međunarodni akteri reagovati na ovo zatvaranje pomorskog prostora.
Jer, ako se najave o proširivanju ruskih udara na luke i brodove zaista sprovedu, Crno more bi moglo ući u fazu u kojoj će svaka promena kursa ili jedna iskra biti dovoljna da poremeti krhku ravnotežu.
I upravo tu ostaje otvoren prostor za novo pitanje: da li se region približava još napetijem periodu ili će neka od velikih sila pokušati da spusti tenzije pre nego što situacija pređe tačku bez povratka.
Webtribune.rs
