Pogoršanje međunarodne situacije prisiljava rusko rukovodstvo da pripremi zemlju za mogući rat.
Set mera uključuje ne samo redovne vežbe koje sprovodi Ministarstvo odbrane, već i pripremu privrede za potpunu mobilizaciju.
Prema rečima Vladimira Putina, ako bude potrebno, sva velika preduzeća u Rusiji bi trebalo da budu spremna da u svakom trenutku povećaju proizvodnju vojnih zahteva. Ovo se odnosi ne samo na javni sektor, već i na privatni biznis.
[adsenseyu1]
“Sposobnost privrede da ubrzano poveća obim odbrambenih proizvoda i usluga u pravo vreme je jedan od najvažijih uslova za obezbeđivanje vojne bezbednosti države. Sva strateška i jednostavno velika preduzeća treba da budu spremna, bez obzira na oblik vlasništva“, naglasio je vrhovni komandant.
On je takođe podsetio da su 2015-2016. godine date instrukcije za modernizaciju proizvodnih kapaciteta, izgradnju rezervnih materijala i tehničkih resursa, i obezbeđivanje nesmetanog rada sa prevozom vojske.
U jesen 2016. godine, tokom vežbi na Kavkazu, testiran je novi ratni kontrolni sistem, koji obuhvata podređenost guvernera, FSB-a i policije liderima Ministarstva odbrane. Nova upravljačka struktura je kreirana prema planu odbrane Ruske Federacije za period od 2016-2020. godine.
Ako javnom sektoru Putinov zadatak mobilizacije izgleda prirodno, onda privatnom biznisu može izgledati pomalo impozantno. Mnogi od njih smatraju da potrošnja na odbranu predstavlja zlo koje sprečava ekonomski rast. Među njima je i predsednik Saveta Centra za strateška istraživanja, Aleksej Kudrin, koji je predsedniku predložio smanjenje troškova odbrane.
Predsednik Partije velike otadžbine, pisac Nikolaj Starikov, ocenjuje mobilizacionu poruku predsednika sa aspekt običnog ruskog državljanina.
– Naš predsednik je rekao stvari koje bi trebalo da budu očigledne svakom ruskom državljaninu. Prvo: mi živimo u problematičnom svetu i vojni sukob može izbiti pre ili kasnije. Drugo: privreda naše zemlje je kapitalistička. To znači da postoje preduzeća u državnom vlasništvu i postoje i ona privatna. I treće: u slučaju vojnog sukoba, i prvi i drugi bi trebalo da rade zajedno za pobedu. To znači da se sada, u miru, moraju obaviti sve neophodne pripreme.
Prema rečima Valentine Katasonove, profesora na Odseku za međunarodne finansije u MGIMO, ruska istorija uči da privatni kapital ne čini ništa za odbrambene sposobnosti zemlje.
– Ovo je, naravno, bila dobra izjava predsednika. Ali, čini mi se da nije bila baš promišljena. Vreme će podstaknuti sledeće korake. U međuvremenu, kako bi se razumeli aktuelni problemi, vredi se prisetiti priče od pre sto godina, kada je Rusija, slabo pripremljena, ušla u Prvi svetski rat. U to vreme je Rusija bila primorana da uvozi gotovo polovinu svog oružja. Uglavnoom iz SAD-a.
Deo vojnih komponenti proizvedenih u ruskim preduzećima je bio veoma skup. Zato što su preduzeća vojno-industrijskog kompleksa u to vreme bila privatna. Kao rezultat toga, privatni preduzetnici, ili jednostavno rečeno, kapitalisti, rat su smatrali načinom kako da zarade dobar novac.
Konačno, kroz probe i greške, do kraja 1915. godine i početka 1916-te, shvatili su da je nemoguće obezbediti odbrambene sposobnosti zemlje, oslanjajući se na privatna preduzeća. Počela je izgradnja fabrika u državnom vlasništvu, neke privatne vojne fabrike su počele tiho da se nacionalizuju, i tek onda je Rusija prevazišla problem. Bilo je novih vrsta municije i oružja. Ali nažalost, bilo je prekasno.
Šef Laboratorije za vojnu ekonomiju na Institutu Gajdar, Vasilij Zacepin, smatra da je razumo kombinovati državnu prinudu i materijalnu korist.
-„Postoje mobilizacioni planovi i sve je zapisano. Međutim, to je tajna i mi ne znamo šta je tamo. U ratu će državna i privatna preduzeća učestvovati u proizvodnji vojnih proizvoda. Čak i oni koji nikada ranije nisu ni pomislili da mogu učiniti nešto za odbranu- učiniće to.“
„To znači da će se koristiti mehanizam prisile. Niko ih neće pitati da li žele da rade u interesu odbrane. Može biti i materijalne koristi, takođe. Rad se neće obavljati besplatno. Čak u sovjetskom periodu, na primer, tenk je vredeo određenu količinu novca.“
Zauzvrat, ekonomista i predsednik Računske komore Ruske Federacije od 1995. do 2000. godine, Juri Boldirev, veruje da je ova predsednikova objava nekompatibilna sa ruskom “ofšor privredom“.
Ova izjava predssednika kasni najmanje deset godina, ili čak i punih dvadeset! Sećam se Putinovog govora u Minhenu 2007. godine. Osim toga, mislim da je ova izjava predizborni PR. Zato što stvarna aktivnost na ovu temu ne počinje sa izjavom o potrebi za mobilizacijom, već sa strogim suzbijanjem povlačenja „ofšor“ novca.
Zaista, prema nedavno objavljenim podacima, izvoz kapitala tokom protekle godine se gotovo utrostručio. “Mobilizacija mora početi sa koncentracijom resursa u zemlji“ – zaključio je Boldirev.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
