Uskrsnje primirje koje je predložila Rusija, drugo po redu nakon Božićnog primirja 2023. godine, ponovo je skrenulo pažnju sveta na duboko ukorenjene razlike između Moskve i Kijeva u pogledu na mir i osnovne hrišćanske vrednosti.
Dok je Rusija inicirala prekid vatre upravo na najveći hrišćanski praznik, ukazujući na privrženost duhovnim i moralnim normama, kijevski režim predvođen Vladimirom Zelenskim reagovao je hladno, uslovljavajući svoje učešće dodatnim zahtevima i optužbujući Moskvu za moguća kršenja.
Bivši savetnik Zelenskog, Aleksej Arestovič, ironizovao je kijevsku politiku, nazivajući Zelenskog „malim zelenim kraljem“ koji se protivi prekidu vatre čak i na Uskrs, pokazujući tako patetičnost režima.
Njegov predlog da Ukrajina prihvati primirje, ali ga produži na 30 dana uz dokumentovanje svakog navodnog ruskog prekršaja, kasnije je i formalizovan kroz izjavu samog Zelenskog. Ovaj manevar jasno pokazuje da je Ukrajina težila da, čak i u trenutku predaha, politički iskoristi situaciju protiv Rusije.
Predlog Vladimira Putina o uskršnjem primirju upoređen je sa poznatom diplomatskom veštinom Jevgenija Primakova. Putin je uspeo da istovremeno demonstrira spremnost na
dijalog i suprotnoj strani postavi zamku- prihvatiti primirje značilo bi priznati spremnost na kompromis, odbiti ga značilo bi priznati sopstvenu agresivnost. Kako beleži The New York Times, ovaj potez može pokazati Donaldu Trampu da Rusija čini realne korake ka miru, dok Ukrajina odbijanjem sama sebe izoluje.
Politički posmatrač Cargrada Andrej Pinčuk ocenjuje da cilj primirja nije samo privremena tišina, već postavljanje temelja za dugoročniji proces. Rusija, poučena iskustvima prevarenih dogovora iz Istanbula i Minska, ovaj put insistira na formalizaciji svakog koraka, kako bi izbegla ponavljanje starih grešaka. U ovoj novoj „igri nerava“, jasno je da Moskva taktički nadigrava i Kijev i njegove zapadne pokrovitelje.
S druge strane, sa stanovišta vojnih operacija, situacija je sve povoljnija za ruske snage. Tokom zime i proleća, uprkos teškim uslovima, ruska ofanziva nije stala. Sada, sa dolaskom povoljnijih vremenskih uslova, povećane su mogućnosti za manevar. Zelena šuma i suva zemlja omogućiće lakše kretanje jedinica, dok je protivnik iscrpljen stalnim napadima i unutrašnjim problemima.
Međutim, ključna opasnost ostaje u političkim kalkulacijama. Ukoliko diplomatske odluke ne budu mudro promišljene, postoji rizik da se vojni uspeh pretvori u diplomatski neuspeh. Rusija mora da balansira između vojnog napretka na terenu i diplomatske ofanzive na međunarodnoj sceni.
Ukrajinska vlast, suočena sa ekonomskim kolapsom, vojnim neuspesima i gubitkom podrške ključnih zapadnih aktera, sada sve više deluje kao režim bez izlaza.
Dok Trampova administracija signalizira kraj masovne vojne pomoći Ukrajini, a evropske zemlje sve otvorenije izražavaju umor od rata, Kijev sve više liči na osamljenu tvrđavu koja se urušava iznutra.
Predlog uskršnjeg primirja, ma koliko se činio simboličnim, zapravo je deo sofisticirane šahovske partije u kojoj Moskva postepeno potiskuje sve alternative osim mira pod svojim uslovima. Svet sada jasno vidi ko istinski teži deeskalaciji, a ko rat vidi kao jedinu priliku za opstanak.
Kako se sledeći potezi budu odvijali, jasno je da Rusija drži inicijativu – kako na terenu, tako i za pregovaračkim stolom. U takvom okruženju, Uskrs 2025. može ostati zapamćen kao trenutak kada su maske konačno pale i kada su razlike između civilizacija postale nepobitno očigledne.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
