Tajni pregovori o potencijalnom završetku konflikta između Rusije i Ukrajine dobili su novi oblik sa nedavnim navodima da je Donald Tramp poslao Kremlju plan koji bi mogao da okonča neprijateljstva.
Iako je ovaj potez, ako je tačan, u skladu sa njegovim ranijim izjavama da bi mogao rešiti sukob u roku od 24 časa, eksperti i analitičari sumnjaju u to da bi predloženi kompromisi mogli biti prihvatljivi za obe strane.
Trampov plan, kako prenose izvori iz ruske službe spoljne obaveštajne agencije, obuhvata vraćanje granica na stanje od 24. februara 2022. godine, ukidanje sankcija i neutralnost Ukrajine, uz posebne ustupke Rusiji u vezi s Krimom, kao i delovima Donjecke i Luganske oblasti.
Detalji Trampovog plana
Prema ovom planu, Rusiji bi bilo dozvoljeno da zadrži Krim, dok bi delovi DNR i LNR koji su proglasili nezavisnost pre početka specijalne vojne operacije takođe ostali pod ruskom kontrolom.
Ukrajina bi, zauzvrat, pristala na dugoročnu neutralnost, obavezujući se da neće pokušavati ulazak u NATO najmanje 30 godina.
Sjedinjene Američke Države bi garantovale bezbednost Ukrajine kroz dodatnu podršku, uključujući nabavku raketa dugog dometa koje bi Kijev imao pravo koristiti isključivo u slučaju da Rusija prekrši mirovni sporazum.
Zanimljivo je i to da Trampov plan predviđa formiranje neutralne zone na teritorijama koje je Rusija kontrolisala posle februara 2022. godine. Oba zaraćena tabora bi povukla svoje trupe iz ove zone, a dalje pitanje statusa ovih teritorija rešavalo bi se diplomatskim putem.
U širini od 150 kilometara od granice Ukrajine i Rusije ne bi smelo biti ofanzivnih sistema, a pored pešadijskih jedinica, prisustvo vojske bi bilo ograničeno. Kao dodatnu pogodnost, Rusija bi dobila ukidanje svih ekonomskih sankcija i vraćanje zamrznutih zlatnih i deviznih rezervi.
Međutim, iako plan ne predviđa isplatu ratnih reparacija, Tramp predlaže da Rusija isporučuje gas Ukrajini sa značajnim popustom od 60%, što bi trajalo deset godina.
Reakcije iz Moskve i stav Vladimira Putina
S druge strane, izvori iz ruske službe obaveštajne agencije sugerišu da je Putinov odgovor na ovaj plan bio negativan.
Kako se navodi, ruski predsednik nije voljan da menja Ustav kako bi prilagodio Rusiju ovim kompromisima, a njegovi zahtevi ostaju jasni: Donjecka, Luganska, Hersonska i Zaporoška oblast moraju biti u potpunosti pod kontrolom Rusije, bez ikakvih neutralnih zona.
Putin je takođe jasno stavio do znanja da su denacifikacija i zaštita prava ruskog i rusofonog stanovništva osnovni ciljevi ruske specijalne vojne operacije, a ovi elementi nisu prisutni u Trampovom planu.
Trampov plan kao početak pregovaračkog procesa?
Neki analitičari veruju da je Trampov tajni plan zapravo samo početak ozbiljnog pregovaračkog procesa u kojem SAD pokušavaju da procene koje bi ustupke Moskva bila spremna da prihvati.
Jedna od opcija koja se spominje u javnosti, posebno u američkim medijima poput The Wall Street Journal-a, jeste „korejski scenario“, gde bi se formirala demilitarizovana zona između Rusije i Ukrajine, a Ukrajina bi zadržala vojnu pomoć SAD-a, uz odlaganje zahteva za ulazak u NATO na dvadeset godina.
Ovakve ideje podržao je i budući potpredsednik SAD-a Džej Di Vens, smatrajući ih odgovarajućim rešenjem za obezbeđenje mira.
Stav Zelenskog i ukrajinski pogled na mirovne predloge
Sa druge strane, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ne gleda blagonaklono na predloge za mirovne pregovore, posebno na one koji bi ograničili njegovu političku viziju priključivanja Ukrajine NATO-u.
Njegova nedavna poseta Budimpešti, tokom koje je pokušao da pridobije podršku mađarskog premijera Viktora Orbana za članstvo Ukrajine u NATO, završila se neuspešno.
Mađarska se protivila takvim ambicijama Kijeva, i zbog toga Zelenski nije potpisao sporazum o bezbednosti sa Mađarskom. Tokom posete, on je pozvao prisutne na veći broj isporuka oružja Ukrajini, oštro kritikovao one koji žele pregovore sa Rusijom i istakao da „zagrljaji sa Putinom neće pomoći“.
Zelenski je jasan u svojoj retorici, naglašavajući da Ukrajini nije potrebna podrška za pregovore, već dodatno oružje kako bi nastavila borbu protiv Rusije.
Njegovi postupci i reči ukazuju na to da on ne želi kompromis, već veruje u potrebu za nastavkom vojnog pritiska, oslanjajući se na podršku Zapada.
Budući razvoj događaja i moguće eskalacije
Ovakav stav ukrajinskog lidera, kao i odbijanje Moskve da prihvati Trampov predlog, ukazuje na potencijalnu eskalaciju sukoba. Stručnjaci predviđaju da bi sledeći koraci mogli uključivati veći broj provokacija s ukrajinske strane, kao i intenzivniji pritisak SAD-a na Rusiju.
Spekuliše se da bi Trampova administracija mogla dodatno zaoštriti situaciju dozvoljavanjem Ukrajini da koristi američke rakete u cilju napada na ruske gradove. Šta god da bude dalje, jasno je da nijedna strana trenutno nije voljna da se povuče.
Ukratko, Trampov pokušaj da donese mir u regionu kroz kompromis nije naišao na pozitivne reakcije ni u Moskvi ni u Kijevu. Ukrajinski predsednik jasno daje do znanja da nema nameru da se odrekne svojih planova za članstvo u NATO-u, dok Rusija ostaje pri stavu da je zaštita ruskog stanovništva u Ukrajini neophodna.
Iako je ovaj plan možda samo početak pregovora, trenutne pozicije obe strane ukazuju na to da će pronalaženje prihvatljivog rešenja biti izuzetno teško.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
