Kremlj je ponovo bio mesto gde se prelama istorija – ali ne kroz dramatične govore, već uz čaj i zatvoreni sastanak dvojice lidera koji znaju da je snaga u tišini.
Vladimir Putin i Si Đinping su u Moskvi potpisali zajedničko saopštenje o globalnoj strateškoj stabilnosti, potez koji deluje tiho, ali ima potencijal da promeni tok međunarodnih odnosa.
Dokument koji su potpisali ne ostavlja prostor za nedoumice: Rusija i Kina ulaze u novu eru sveobuhvatnog partnerstva i strateške interakcije. Dvojica lidera poručuju da njihovo savezništvo ne zavisi ni od domaće politike, ni od trenutnih geopolitičkih tenzija.
Drugim rečima, ne reaguje – već gradi. I to na temelju, kako je rekao Putin, „naše zajedničke herojske prošlosti i vojnog bratstva“.
Čitav događaj odigravao se povodom 80. godišnjice pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu i osnivanja Ujedinjenih nacija – simbolički trenutak, koji dodatno pojačava političku težinu ovog dokumenta.
Na marginama susreta, koji je trajao oko tri i po sata, delegacije dve zemlje potpisale su niz sporazuma o saradnji, a sve je zaokruženo zvaničnim doručkom – detalj koji u diplomatiji često govori više od zvaničnih izjava.
Putin je naglasio da je saradnja Moskve i Pekinga dugoročna i da nije uperena ni protiv koga. To je signal i Istoku i Zapadu: ovo nije front, već platforma. Si Đinping je, sa svoje strane, jasno stavio do znanja da Kina stoji uz Rusiju u očuvanju istine o Drugom svetskom ratu, ali i da se zalaže za „otvorenu i inkluzivnu ekonomsku globalizaciju“.
Ali tu priča ne staje. Lideri su se pozabavili konkretnim brojkama i projektima. Gotovo celokupna trgovinska razmena između Rusije i Kine već se odvija u nacionalnim valutama – rubljama i juanima – čime se dodatno smanjuje zavisnost od trećih finansijskih sistema.
Aktivno se razvija i investiciona saradnja: trenutno je u toku ili u pripremi realizacija oko 90 prioritetnih projekata, ukupne vrednosti blizu 200 milijardi dolara.
Ti projekti obuhvataju širok spektar – od industrijske proizvodnje, logistike i rudarstva, do poljoprivrede. To nisu simbolični gestovi – to su temelji jedne nove ekonomske geometrije Evroazije.
Posebnu pažnju privukao je dogovor o ubrzavanju realizacije projekta „Snaga Sibira 2“ – novog gasovoda koji bi, preko teritorije Mongolije, još čvršće povezao ruske energetske tokove sa kineskim tržištem. U vremenu kada se mnoge države suočavaju s energetskom neizvesnošću, ovakva infrastrukturna osovina postaje više od cevovoda – postaje geopolitička arterija.
U celini gledano, današnji sastanak u Kremlju nije bio samo ritual, već strateški potez u partiji koja se igra dugo i ozbiljno. Nije to tek puko savezništvo.
Više liči na novi stub međunarodnog poretka koji se – ne sasvim slučajno – gradi dok se stari polako ljuljaju. A ako se svet u međuvremenu dodatno zakomplikuje, ovaj dokument iz Moskve biće onaj koji analitičari budu vadili iz arhive i čitali između redova.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
