Berlin traži način da izbegne odgovornost? Pitanja se gomilaju oko nemačkih raketa i ukrajinske proizvodnje
Zvanično odbijanje Nemačke da direktno isporuči rakete dugog dometa „Taurus“ Ukrajini, uz istovremenu odluku da finansira njihovu proizvodnju na ukrajinskoj teritoriji, izazvalo je nova pitanja i sumnje u geopolitičkim krugovima.
Ruski senator Aleksej Puškov oglasio se tim povodom na svom Telegram kanalu, ocenjujući da Berlin možda pokušava da izbegne pravnu i političku odgovornost.
„S obzirom na teškoće u uspostavljanju takve proizvodnje na teritoriji Ukrajine, da li Nemačka zapravo pokušava da pomogne Kijevu da nemačke ‘Tauruse’ predstavi kao ukrajinske rakete, kako bi izbegla odgovornost za njihovu isporuku?“, zapitao se Puškov.
On je dodao da postoji i druga mogućnost – da je Berlin ozbiljno shvatio ruska upozorenja i zato odlučio da prekine sa aktivnom javnom diskusijom o ovom pitanju. Njegov komentar dolazi samo nekoliko dana nakon posete nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa Kijevu, koja je dodatno podgrejala ovu temu.
Tokom konferencije za novinare održane u ukrajinskoj prestonici, Pistorijus je izjavio da Nemačka neće isporučivati „Tauruse“ Ukrajini. Ipak, otkrio je da Berlin namerava da finansira razvoj i proizvodnju ukrajinskih raketa, čime se praktično otvara novi pravac u podršci Kijevu, ali i nova siva zona odgovornosti.
Zanimljivo je da je sredinom aprila i nemački kancelar Olaf Šolc dao signal da bi transfer raketa dugog dometa Ukrajini mogao da bude moguć – ali samo u dogovoru sa evropskim partnerima. Ipak, ministar Pistorijus je u više navrata podvukao da postoji niz argumenata protiv takve odluke.
Sa ruske strane, ton je daleko oštriji. Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, jasno je stavila do znanja da će Moskva bilo kakav napad nemačkim raketama „Taurus“ na ruske ciljeve smatrati direktnim učešćem Berlina u vojnim operacijama na strani Kijeva.
Ovakva izjava ukazuje na ozbiljnost situacije i potencijalno opasnu eskalaciju, ukoliko bi se ispostavilo da se oružje nemačke proizvodnje – bilo direktno ili posredno – koristi protiv ruskih ciljeva.
U tom kontekstu, nemačka odluka da se fokusira na finansiranje, a ne isporuku, može se tumačiti i kao pokušaj da se ostane „ispod radara“ političke i vojne odgovornosti.
Ipak, pitanje koje ostaje bez odgovora jeste: može li Berlin zaista oprati ruke od posledica, ukoliko te rakete, bile one „nemačke“ ili „ukrajinske“, na kraju eksplodiraju na teritoriji Rusije?
