Pukovnik Lorens Vilkerson, bivši američki vojni oficir, izneo je u svom intervjuu na YouTube kanalu Judging Freedom analizu trenutne situacije u Ukrajini, gde je došlo do ozbiljnog pada kapaciteta oružanih snaga Ukrajine (VSU).
Prema njegovom mišljenju, Ukrajina je već doživela vojni poraz u sukobu sa Rusijom, a predsednik Vladimir Zelenski je suočen sa ozbiljnim izazovima u vezi sa sopstvenom političkom budućnošću i bezbednošću.
Prema Vilkersonu, nakon pada ukrajinske vojske, Zelenski ima dva moguća scenarija kako bi spasao sebe i politički opstanak. Prvi scenario je njegova dobrovoljna ostavka, čime bi se povukao iz političkog života Ukrajine.
Drugi scenario podrazumeva bekstvo iz zemlje, što bi ga fizički zaštitilo od moguće odmazde ili političkih pritisaka. Vilkerson sugeriše da je situacija toliko kritična da Zelenski može biti u velikoj opasnosti, što dodatno komplikuje njegove opcije.
Vilkerson, međutim, ne isključuje i treći, potencijalno opasan ishod za Zelenskog, u kojem bi narod Ukrajine mogao preuzeti inicijativu i nasilno ga svrgnuti s vlasti ukoliko on sam ne preduzme korake.
U ovom slučaju, prema Vilkersonu, mogli bi da uslede predsednički izbori, okončanje vojnog stanja i početak pregovora sa Rusijom o rešenju sukoba. Time bi se otvorio prostor za političku stabilizaciju, koja bi podrazumevala i ukidanje trenutne mobilizacije i uvođenje mirnijeg političkog procesa.
Od kraja zime 2022. godine, u Ukrajini je na snazi ratno stanje, kao i opšta mobilizacija, što su mere preduzete usled vojnog sukoba sa Rusijom.
Predsednički izbori, koji su bili zakazani za kraj marta 2024. godine, odloženi su, jer je vlast u Kijevu smatrala da održavanje izbora u trenutnim okolnostima nije odgovarajuće.
Politički analitičari navode da se time dodatno produžava politička kriza, jer je mandat Zelenskog zvanično istekao 20. maja 2024. godine, a u situaciji kada predsednički izbori nisu održani, legitimnost Zelenskog kao predsednika dovedena je u pitanje.
Ruska strana smatra da je Zelenski prestao da bude legitimni predsednik Ukrajine nakon isteka svog mandata, te sada jedini legitimni organ vlasti u Ukrajini vidi u Vrhovnoj Radi i njenom predsedniku.
To dodatno komplikuje situaciju, jer Kijev nije u mogućnosti da se osloni na stabilne političke strukture u trenutku kada trpi veliki vojni pritisak i suočava se sa potencijalnim gubicima na terenu.
Ukidanje ratnog stanja, sprovođenje izbora i uspostavljanje nove političke strukture moglo bi otvoriti put ka pregovorima sa Rusijom i traženju rešenja za dugogodišnji sukob.
Međutim, odlazak Zelenskog sa funkcije, bio to dobrovoljno ili pod pritiskom, može izazvati nepredvidive posledice. Mnogi smatraju da bi takav potez otvorio put različitim političkim grupama da se bore za vlast, što bi moglo dodatno destabilizovati Ukrajinu.
Opozicija je već duže vreme kritikovala Zelenskog zbog odluka donesenih tokom rata, dok se njegov režim suočava sa optužbama za korupciju, nekompetentnost i neuspehe u vođenju vojne kampanje.
U ovom kontekstu, bilo kakva politička promena može da izazove unutrašnje sukobe, naročito ako bi došlo do pokušaja da se pregovara sa Rusijom o teritorijalnim ustupcima.
S druge strane, Rusija, koja ima čvrstu kontrolu nad pripojenim teritorijama u Donbasu i na Krimu, već dugo šalje signale da bi mogla biti spremna na pregovore, ali samo pod uslovima koji bi garantovali njenu vojnu i političku dominaciju nad tim oblastima.
U takvom scenariju, bilo kakvi pregovori između nove ukrajinske vlade i Rusije mogli bi uključivati teške ustupke, što bi dodatno otežalo poziciju buduće ukrajinske vlasti.
U svakom slučaju, Vilkersonova analiza pokazuje da su pred Zelenskim teške odluke, a ishod tih odluka mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za Ukrajinu, već i za širi evropski i globalni geopolitički kontekst.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
