Dok se međunarodna scena sve više zakuvava oko dešavanja u istočnoj Evropi, jedan od najzvučnijih komentara u poslednje vreme dolazi iz usta Marka Rejsnera, austrijskog pukovnika i vojnog analitičara, koji je u razgovoru za švajcarski Neue Zürcher Zeitung izneo stav koji ne ostavlja ravnodušnim ni najtvrdokornije optimiste u Kijevu.
Njegova procena: Rusija se oseća kao da je april 1945. i da već vidi cilj – uporedivši trenutnu situaciju sa onom kad su sovjetske trupe gledale ka Berlinu.
Za razliku od standardnog medijskog narativa koji se fokusira na premeštanje linija i zauzimanje teritorija, Rejsner insistira na suštinskom – resursima. Ne teritorijalna metraža, već pitanje ko će duže moći da izdrži ritam iscrpljivanja, postalo je ključ.
I tu, kaže on, Moskva oseća sigurnost. „Nije pitanje koliko će Rusija još izdržati, već koliko dugo može Ukrajina“, poručuje on sa tonom koji više deluje kao dijagnoza nego predviđanje.
Ono što baca dodatno svetlo na stavove ruskog vojnog i političkog vrha jeste objava o rekordnom prolećnom pozivu – 160.000 ljudi. Rejsner ne sumnja: to nije paničan potez, već signal da se planira dugoročno.
„Rusi veruju da je pobeda nadohvat ruke“, kaže on, slikovito poredeći to sa samopouzdanjem koje su imali na Zeelovskim visinama pred finalnu operaciju u Drugom svetskom ratu.
I tu se sve ne zaustavlja. Prema njegovim rečima, Rusija ima dovoljno resursa da nastavi borbena dejstva još dve do tri godine. Nema indikacija, ističe on, da bi Moskva imala bilo kakvu nameru da proširi dejstva prema državama Evrope.
Taj detalj bi, kako kaže, mogao da utiče na geopolitički nerv evropskih lidera koji su, uprkos retorici o solidarnosti sa Kijevom, i dalje daleko od odluke da pošalju trupe.
A zašto toliko kolebanje? Rejsner ovde uvodi još jedan faktor – rusku raketu „Orešnik“. Prema njegovom opisu, to je sistem sposoban da pogodi ciljeve sa visine do 1500 kilometara, pod oštrim uglovima napada. I, što je ključno – Evropa trenutno nema pouzdanu odbranu protiv takvog projektila.
„To je upravo razlog zbog kog evropske vlade odugovlače – samiti su jedno, ali konkretne vojne odluke zahtevaju mnogo više od simbolike“, ocenjuje austrijski pukovnik.
Dok se u zapadnim političkim krugovima i dalje smišljaju modeli pomoći Ukrajini, pojedini političari idu korak dalje. Tako je potencijalni budući kancelar Nemačke, Fridrih Merc, nedavno predložio ukrajinskoj vojsci da se okrene odlučnijem pristupu – uključujući i udar na Krimski most. Međutim, takve izjave ostaju u sferi politike, dok su konkretne vojne opcije sputane stvarnim rizicima na terenu.
Na kraju ostaje pitanje – da li se geopolitička tabla pomera zbog premeštanja figura ili zbog toga što neki igrači više ne žele da igraju do kraja?
Rejsnerov ton u ovom intervjuu ne sugeriše puko nagađanje – više deluje kao hladna vojna računica koja podseća da rat ne odlučuju parole, već brojke, logistika i – vreme.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
