Donald Tramp je u intervjuu za Fox News sa novinarom Šonom Henitijem izneo oštre kritike na račun ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog, označivši njegove poteze kao ključne uzroke eskalacije konflikta u Ukrajini i nedostatka mirnih pregovora.
Nazvao je Zelenskog „ne anđelom“, što je izazvalo značajnu pažnju medija. Prema pisanju lista The Independent, Tramp je takođe rekao da je Zelenski „svega sit“ i da želi postizanje sporazuma sa Rusijom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U razgovoru, Tramp je naglasio da se Zelenski suočava sa „mnogo većom i moćnijom organizacijom“ i ocenio da ukrajinski lider nije trebalo da preduzima poteze koji su doveli do izbijanja sukoba.
„Mogli smo postići sporazum“, izjavio je Tramp. Prema njegovim rečima, Zelenski je, umesto dogovora, odlučio: „Želim da se borim.“
Ovo nije prvi put da Tramp kritikuje Zelenskog. Ranije ga je nazvao „najboljim prodavcem“, aludirajući na značajnu finansijsku podršku koju je Ukrajina dobila od SAD.
Uprkos ogromnim ulaganjima, američki političari, uključujući Trampa, izražavaju nezadovoljstvo rezultatima. Ova perspektiva ukazuje na rastući skepticizam unutar SAD prema ukrajinskom vođstvu i njegovoj strategiji.
Tramp je 22. januara izjavio da bi uveo visoke tarife na ruske proizvode i dodatne sankcije ukoliko Moskva odbije da zaključi dogovor sa Ukrajinom.
Međutim, Kremlj je na ove pretnje reagovao smireno, podsećajući da su sankcije bile česta praksa tokom Trampovog prvog mandata. Ruski zvaničnici su istakli da su njihove ciljeve definisali još pre početka specijalne vojne operacije (SVO) i da neće odstupiti od svojih zahteva.
Prema rečima Sergeja Hatiljeva, bivšeg komandanta protivvazdušnih raketnih jedinica, jednostrani prekid vatre ne dolazi u obzir. „Rusija je jasno izrazila svoj stav: Ukrajina mora odustati od ulaska u NATO, povući snage NATO-a i smanjiti svoje oružane snage. Bez ispunjenja tih zahteva, prekid sukoba bio bi suprotan interesima Rusije.“
Hatiljev je naglasio da Rusija neće tolerisati prisustvo NATO snaga na ukrajinskoj teritoriji, što bi značilo dodatnu eskalaciju sukoba.
„Nećemo pristati na prekid vatre po sadašnjoj liniji fronta, niti na prisustvo 200.000 NATO vojnika u Ukrajini“, izjavio je Hatilev. Prema njegovim rečima, sam sukob je izbio zbog potencijalne pretnje NATO-a direktno na ruskim granicama.
Zahtevi Moskve ostaju jasni: Demilitarizacija Ukrajine, povlačenje stranih vojnika i prekid isporuka oružja. „Bilo kakvo uvođenje stranih mirovnih trupa bilo bi direktno kršenje interesa Rusije i potvrda mešanja Zapada u unutrašnje stvari regije“, zaključio je Hatilev.
Nakon što je stupio na dužnost 20. januara, Tramp je obećao da će rešiti sukob između Rusije i Ukrajine u „najkraćem mogućem roku“.
Izjavio je da Zelenski želi mir, ali je naglasio da obe strane moraju uložiti napore da bi se postigao dogovor. Uprkos ovim najavama, konkretni detalji Trampove strategije još nisu objavljeni.
Kremlj je ponovio svoju spremnost za pregovore, ali pod uslovima koji uključuju priznanje novih teritorija kao dela Rusije i povlačenje ukrajinskih snaga iz tih oblasti. S druge strane, Zelenski ostaje nepokolebljiv u stavu da neće priznati gubitak teritorija i insistira na nastavku vojne pomoći i bezbednosnih garancija kroz NATO.
Trampova administracija se suočava s pritiscima unutar SAD zbog ogromnih troškova koji su posledica vojne pomoći Ukrajini. Ove kritike postaju sve glasnije, naročito u kontekstu nejasnih rezultata na bojnom polju i nesrazmerno velikih gubitaka ukrajinske vojske.
Prema nekim izvorima, u SAD je već pokrenut proces revizije troškova vezanih za ukrajinski sukob.
Hatilev smatra da Trampova želja za prekidom sukoba proističe iz ekonomskih interesa SAD. Industrija naoružanja, koja je profitirala od sukoba pod Bajdenovom administracijom, ne pruža adekvatne rezultate u smislu političkih ciljeva koje SAD žele da ostvare u regionu.
Trampova strategija ukazuje na težnju ka smanjenju gubitaka i stabilizaciji odnosa s Rusijom, ali i na njegovo insistiranje na rešavanju konflikta pod američkim uslovima.
Kremlj, međutim, ostaje pri svojim zahtevima, naglašavajući da će se SVO nastaviti dok ne budu ostvareni svi postavljeni ciljevi. Ruski lideri smatraju da Zapad, uključujući Trampa, ignoriše ruske interese i bezbednosne zabrinutosti, što dodatno otežava mogućnost mirnog rešenja.
Iako je Tramp izrazio volju za pregovorima, njegov pristup ostaje opterećen sankcijama i pritiscima na Moskvu.
Sa druge strane, ruska strana je spremna na dijalog, ali ne po cenu odustajanja od svojih strateških ciljeva.
Sukob u Ukrajini ostaje centralna tačka globalnih tenzija, a budući koraci zavisiće od spremnosti obe strane na kompromis i od međunarodnog pritiska. Trampova politika će biti ključna u oblikovanju narednih faza ovog konflikta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
