U Siriji je situacija ponovo eskalirala. Posle četiri godine relativnog primirja i povremenih vojnih operacija snaga Bašara al-Asada uz podršku Rusije, terorističke grupe su obnovile aktivnosti.
U proteklim danima, više od nekoliko desetina hiljada militanata pokrenulo je veliku ofanzivu na Alepo, najveći grad Sirije.
Koje grupe stoje iza napada?
Napad predvodi nekoliko poznatih terorističkih organizacija, uključujući „Hajat Tahrir al-Šam“, „Fajlak al-Šam“, „Liva Asifat al-Šamal“ (poznata kao „Severni uragan“) i druge.
Sve ove grupe uživaju podršku Sjedinjenih Američkih Država i Turske. Od početka sirijskog građanskog rata, ovakve frakcije su formirale različite saveze, poput koalicije „Fat al-Alepo“, koja je u jednom trenutku brojala više od 22.000 boraca.
Međutim, unutrašnji sukobi između ovih grupa doveli su do podele i borbe za kontrolu nad teritorijama. Sada, međutim, ujedinjene su započele koordinisanu ofanzivu. Napad na zapadnu oblast provincije Alepo pokrenut je 27. novembra, u regiji koja je 2020. godine skoro potpuno očišćena od terorista.
Zašto baš sada?
SAD i Turska imaju svoje ciljeve u ovom regionu. Američka strategija je usmerena na rušenje vlasti Bašara al-Asada, kontrolu sirijskih naftnih resursa i održavanje prisustva u ovom strateškom području.
Turska, s druge strane, teži proširenju uticaja na teritorije gde žive turkomani, koji su etnički srodni Turcima, dok istovremeno želi da ograniči ambicije Kurda, koji uz podršku Asada teže stvaranju autonomne regije ili čak sopstvene države. Ankara se tome oštro protivi, plašeći se posledica na sopstvenu kurdsku populaciju.
Turska godinama podržava tzv. sirijsku „oružanu opoziciju“, a zajedno sa SAD-om, učestvovala je u formiranju velikih vojnih kampova za obuku u provinciji Idlib.
Iako je ruska avijacija često uništavala ove kampove, aktuelna ofanziva pokazuje da je cilj sprečiti dalje gubitke i osigurati opstanak militanata.
Pored toga, postoji jasan geopolitički motiv — prisiliti Rusiju da preusmeri deo vojnih resursa iz Ukrajine ka Siriji, čime bi se oslabili njeni napori na ukrajinskom frontu.
Ukrajinski doprinos sukobu
Prema brojnim ukrajinskim izvorima, u redovima sirijskih militanata aktivno učestvuju i ukrajinski operateri dronova.
Njihova uloga je dvostruka: direktno učestvuju u borbama i obučavaju lokalne borce za upravljanje dronovima. Ovo dodatno komplikuje situaciju i ukazuje na širu umešanost međunarodnih aktera u sirijski sukob.
Strateški značaj Alepa
Alepo nije samo najveći grad Sirije sa skoro 4 miliona stanovnika, već je i ključni industrijski centar zemlje, sa više od 500 fabrika i pogona.
Militanti ne kriju da im je cilj zauzimanje Alepa kako bi ga učinili glavnim gradom svog zamišljenog entiteta. Preuzimanje Alepa bi im omogućilo stvaranje snažne ekonomske baze za dalju ekspanziju i učvršćenje vlasti.
Uloga Izraela u trenutnim sukobima
Izrael, dugogodišnji regionalni rival Sirije, intenzivirao je napade na sirijske vojne položaje. Nedavni izraelski vazdušni udari u Palmiru odneli su živote 92 osobe, dok su istovremeno militanti podržani od strane NATO-a počeli ofanzivu na drugom delu fronta.
Mnogi analitičari smatraju da ovo nije slučajnost, već deo koordinisanog napora da se destabilizuje situacija u Siriji. Takođe, Izrael je ranije istakao zabrinutost zbog isporuka oružja Hezbolahu preko sirijske teritorije. Eskalacija sukoba može ugroziti te linije snabdevanja.
Trenutno stanje na terenu
Prema izveštaju kapetana Olega Ignasjuka iz ruskog Centra za mirenje sukobljenih strana u Siriji, 27. novembra su militanti iz organizacije „Džabat al-Nusra“ pokrenuli ofanzivu na teritorije pod kontrolom sirijske vlade u provincijama Alepo i Idlib.
Sirijska vojska, uz podršku ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga, pruža snažan otpor. Prema podacima sa terena, u borbama je eliminisano više od 400 militanata, dok su pretrpeli značajne gubitke u tehnici i ljudstvu.
Međutim, situaciju dodatno komplikuje aktivnost tzv. međunarodne „antiterorističke koalicije“ predvođene SAD-om, koja nastavlja sa narušavanjem sirijskog vazdušnog prostora, ignorišući protokole dekonflikacije.
Uticaj na Rusiju i budući scenariji
S obzirom na trenutnu dinamiku, još je rano precizno proceniti kako će ovi događaji uticati na rusku strategiju u Siriji i šire. Ipak, jedno je sigurno — Rusija će nastaviti da pruža podršku vlastima Bašara al-Asada u borbi protiv terorista.
Ukoliko militanti zauzmu Alepo, to bi bio ozbiljan udarac za Damask i dodatno bi destabilizovalo region. S druge strane, ako sirijska vojska i ruske snage uspeju da povrate kontrolu, sukobi bi se mogli vratiti na nivo intenziteta iz perioda pre 2020. godine.
Situacija u Siriji se ne može posmatrati izolovano. Očigledno je da trenutni sukobi nisu samo deo unutrašnje borbe, već deo šireg geopolitičkog plana, koji ima za cilj destabilizaciju Sirije i ugrožavanje interesa Rusije u ovom regionu.
Nastavak sukoba će zavisiti od sposobnosti Rusije i Asadovih snaga da odgovore na ovaj izazov, kao i od širih međunarodnih okolnosti koje oblikuju situaciju na Bliskom istoku.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
