Projekat „Dosije“ nekadašnjeg bliskog prijatelja Vladimira Putina a sada oponenta, oligarha Mihaila Hodorkovskog objavio je plan Rusije za uticaj na Baltiku.
Radi se o strategiji povratka uticaja na unutrašnju i spoljašnju politiku Litvanije, Letonije i Estonije kako bi se njihove politike učinile „prihvatljivim za Rusiju“.
Naime, baš te tri nekadašnje sovjetske republike – podsetimo, njih je SSSR pripojio uoči Drugoga svetskog rata prema dogovoru s nacističkom Nemačkom, poznatom kao Sporazum Molotov-Ribbentrop – koje su obnovile svoju nezavisnost početkom 90-ih godina 20. veka, nalaze se u grupi država koje su zbog ruske agresije na Ukrajinu najžešći kritičari Vladimira Putina i ruske politike.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
S obzirom na to da sve tri države graniče s Rusijom i da su članice NATO-a i EU, a u njima, pogotovo u Litvaniji i Estoniji, živi brojna ruska zajednica, Kremlj želi iskoristiti tu situaciju kako bi pojačao svoj uticaj i smanjio „antiruski“ segment njihovih politika.
Dokument pod nazivom „Strateški ciljevi Ruske Federacije na estonskom, letonskom i litavanskom pravcu“ radile su ruske obaveštajne službe.
[adsenseyu1]
Glavni pravci promena trebali bi ići preko uticaja na „lokalne biznismene“, jačanja nevladinih organizacija, pogotovo onih koje se bave klimatskim problemima, zatim preko izrazito pacifističkih, odnosno antimilitarističkih trebalo bi ojačati negativno raspoloženje stanovnika tih država prema NATO-u i EU i uveriti ih kako su u bezbednosnoj opasnosti zbog članstva u NATO-u i svoje radikalne antiruske politike.
Treći pravac koncentrisao bi se na podršku ruskim nacionalnim manjinama i strankama koje su bliske Rusiji, poput Centrističke stranke u Estoniji.
Najvažniji je pravac „manipulisanje tamošnjim biznismenima“ koji se smatraju „karikom koju je najlakše vrbovati“, ali s velikim mogućim uticajem na državnu politiku.
Lokalnim poslovnim ljudima obećao bi se lakši i povoljniji pristup ruskom tržištu te mogućnost lakšeg investiranja u Rusiju.
[adsenseyu4]
Time bi, smatraju kremaljski analitičari, poduzetnici bili zainteresovani za deradikalizaciju politike prema Rusiji i ratu u Ukrajini te bi mogli imati uticaj na promenu državne politike.
Zamenik načelnika Službe unutrašnje sigurnosti Estonije, Aleksander Tots, za letonski portal Delfi je rekao da su „poduzetnici grupa koju je najlakše pridobiti“.
Drugi pravac su nevladine organizacije koje ne bi direktno bile proruske, ali bi istupale protiv, na primer, gradnje NATO baza i dolaska NATO vojnika, a deo bi se „krio“ iza organizacija koje se brinu za klimatske promene.
Uz to, pojačalo bi se finansiranje ruskih nacionalnih udruženja u tim državama.
Podsetimo da su i u Estoniji i u Litvaniji gotovo 25 posto stanovništva Rusi, odnosno „služe se ruskim jezikom“ kako ih radije nazivaju u Rusiji jer pod tim nazivom pribrajaju i Ukrajince i Beloruse koji tamo žive. U glavnom gradu Letonije, Talinu, živi više od 47 posto „ruskojezičnih“, kao i u drugom gradu po važnosti u Letoniji – Daugavpilsu.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Jutarnji list)
