Američka mornarica, pod komandom admirala Lize Frančeti, donela je nove smernice za pripremu za mogući oružani sukob s Kinom oko Tajvana, predviđajući da bi do njega moglo doći do 2027. godine.
Te smernice su deo šireg plana „Projekat 33“, koji ima dva ključna cilja: povećanje spremnosti američke mornarice i jačanje njene strateške uloge u globalnim vojnim operacijama.
U izveštaju, koji je napisao Gabriel Honrad za „Asian Times“, navodi se da plan prepoznaje sedam kritičnih oblasti u kojima mornarica mora da napreduje.
Te oblasti uključuju smanjenje zaostalih poslova u vezi s održavanjem flote, integraciju robota i autonomnih sistema, poboljšanje zapošljavanja i zadržavanja mornara, te jačanje pomorske infrastrukture.
Poseban akcenat stavljen je na tehnološke inovacije, koje bi trebale da odgovore na sve veću vojnu pretnju Kine i rastuću agresiju Rusije. Plan teži očuvanju američke superiornosti kroz unapređenje spremnosti mornarice, bolju integraciju zajedničkih snaga i obuku mornara, pri čemu ključnu ulogu igraju napredak u veštačkoj inteligenciji (AI) i robotici.
Takođe, naglašena je potreba za brzim sprovođenjem ovih inicijativa kako bi mornarica bila sposobna da odgovori na buduće izazove.
Iako američka mornarica ubrzano radi na jačanju svoje borbene spremnosti u svetlu rastuće moći kineske mornarice, suočava se sa velikim izazovima.
Jedan od tih problema je ograničen kapacitet američkih brodogradilišta, kao i zastareli lanci komandovanja koji bi mogli da budu presudni u eventualnom sukobu.
Kina je upozorila Vašington da prestane s provokativnim akcijama i ne prelazi „crvenu liniju“ kada je reč o Tajvanu, ističući da bi SAD mogle da izazovu sukob ukoliko nastave s takvim potezima.
U ranijim analizama „Asia Times“-a primećeno je da se SAD suočavaju s ozbiljnim poteškoćama u održavanju koraka sa brzom ekspanzijom kineske mornarice.
Trenutno, Kina ima najveću mornaricu na svetu, sa flotom od 370 brodova i podmornica, uključujući preko 140 velikih površinskih plovila.
Dodatno, kineska brodogradilišta imaju znatno veće kapacitete u poređenju sa onima u SAD-u – 13 kineskih brodogradilišta premašuju kapacitet svih sedam američkih zajedno.
Još jedan problem s kojim se suočava američka brodogradnja je nedostatak kvalifikovane radne snage. Ovaj problem dodatno je pogoršan smanjenjem budžeta i otpuštanjima koja su smanjila broj specijalizovanih radnika potrebnih za izgradnju novih brodova.
Pored toga, strategije nabavke koje se oslanjaju na skupe, zastarele ratne brodove, kao što su nosači aviona, razarači i amfibijski jurišni brodovi, ograničavaju sposobnost američke mornarice da brzo proširi svoju flotu i odgovori na globalne izazove.
Za razliku od SAD-a, Kina koristi strategiju civilno-vojne fuzije, koja joj omogućava da u istim brodogradilištima proizvodi i civilne i vojne brodove, čime je postigla mnogo veću efikasnost i znatno povećala svoje proizvodne kapacitete.
Ovaj pristup omogućava Kini da znatno brže i efikasnije širi svoju flotu, dok američka mornarica pokušava da održi korak s ovim brzim razvojem, suočavajući se sa sve većim izazovima na domaćem i međunarodnom planu.
Dok je prepuštanje američke pomorske brodogradnje ključnim saveznicima kao što su Japan i Južna Koreja okarekterisano kao održivo sredstvo za povećanje broja brodova američke mornarice, brojni eksperti su izrazili zabrinutost da bi to bilo slično predaji strateških kapaciteta SAD trećim stranama, što bi uticalo na suverenitet SAD.
U maju 2024, Asia Times je primetio da procesi i sredstva uključeni u otkrivanje, lociranje, praćenje, ciljanje, napad i procenu štete u borbi u indo-pacifičkom regionu imaju ograničenu prilagodljivost i mogućnosti razmene informacija, što ometa njihovu efikasnost u potencijalnom sukobu.
Kina bi mogla da iskoristi takvu ranjivost kroz svoj koncept preciznog ratovanja na više domena (MDPV), koji koristi veštačku inteligenciju i mogućnost da brzo identifikuje slabosti u američkom operativnom sistemu i kombinuje snage iz više domena kako bi pokrenula precizne udare na te slabe tačke.
Kako integracija robotike i veštačke inteligencije postaje ključna u pomorskom ratovanju, težnja američke mornarice da stekne i ugradi autonomne sisteme u svoju strukturu pokazuje njenu strategiju da se suprotstavi prednosti kineske brodogradnje kroz tehnološke inovacije i razorne borbene taktike.
U februaru 2024, Asia Times je pomenuo da Ministarstvo odbrane SAD traži predloge za jeftine, autonomne čamce sa bespilotnim letelicama u okviru projekta malog bespilotnog površinskog vozila (SUSV), ali i jeftinog pomorskog ekspedicionog plovila (PRIME).
Inicijativa ima za cilj da unapredi pomorske sposobnosti, posebno u potencijalnom sukobu u Tajvanskom moreuzu. Projekat traži dizajne koji mogu da putuju 500 do 1.000 nautičkih
milja dok nose teret od 1.000 funti i postižu brzinu od najmanje 35 čvorova uz autonomnu navigaciju čak i u okruženjima u kojima je GPS odbijen.
Inicijativa PRIME bi mogla da potpadne u opsežniju američku „Hellscape“ strategiju za suzbijanje potencijalne kineske invazije na Tajvan. Ovaj plan uključuje raspoređivanje rojeva bespilotnih bespilotnih letelica, podmornica i površinskih brodova u Tajvanskom moreuzu, ostavljajući vreme za intervenciju SAD i saveznika.
Međutim, USV-ovi imaju značajna tehnološka i sajber-bezbednosna ograničenja. Simulacije sugerišu da bi rojevi dronova mogli da preplave odbranu Kine, ali i dalje postoji zabrinutost zbog njihove ranjivosti na elektronski rat i sajber napade. Dalje, njihova predložena masovna primena naglašava potrebu za raznovrsnim i otpornim proizvodnim lancem snabdevanja.
Dok se SAD bore da povećaju broj brodova i integrišu nove tehnologije, suočavaju se sa dilemom između održavanja trenutne spremnosti za potencijalne sukobe i ulaganja u dugoročnu modernizaciju kako bi bili ispred konkurencije.
U članku Proceedings iz februara 2022. godine, Aaron Marčant pominje da se američka mornarica suočava sa kritičnim izazovom u prelasku sa kratkoročne kulture „mogu učiniti“ na način razmišljanja koji je dugoročno spreman za borbu kako bi se suočio sa konkurencijom velikih sila, posebno protiv Kine i Rusija.
Marčant napominje da je stav američke mornarice „može“ istorijski doveo do operativnog uspeha. Međutim, on ističe da nedavni trendovi otkrivaju deficit spremnosti koji je pogoršan visokim operativnim tempom, neadekvatnom obukom i nedostatkom osoblja.
Prema izveštaju, američka mornarica se, uprkos naporima da reši postojeće probleme, i dalje suočava sa izazovima u balansiranju između operacija, održavanja i obuke.
Ključni izazov je osigurati da posade budu dobro obučene, odmorne i u punom sastavu kako bi mornarica bila uspešna u budućim vojnim angažmanima.
Admiral Marčant naglašava da su potrebne institucionalne promene, uključujući unapređenje obuke osoblja. Ove promene bi trebale da se oslanjaju na iskustva američkog marinskog korpusa, obalske straže i mornarica savezničkih država.
Prema Marčantu, dugoročni uspeh mornarice zavisi od njene sposobnosti da se prilagodi i spremi za visok nivo pomorske borbe, pri čemu je važno prevazići kratkoročno planiranje koje je obeležilo nedavnu prošlost.
Majkl Bajer, u svom članku iz aprila 2023. godine za National Defence Magazine, primećuje da američka mornarica svakodnevno sprovodi operacije visokog intenziteta širom sveta, stvarajući ogromnu potražnju za elitnim vojnim brodovima, poput nuklearnih podmornica, razarača, nosača aviona i krstarica.
Bajer ističe da će ovo pojačati unutrašnje rasprave o tome da li mornarica treba odmah da se fokusira na podršku postojećim operacijama i održavanju brodova ili na razvoj novih plovila, hipersoničnog oružja, oružja usmerene energije i inovacija.
Webtribune.rs
