Ruska svemirska industrija, nekada lider u globalnom svemirskom istraživanju, danas se suočava sa ozbiljnim izazovima. Dok se svet ubrzano razvija u pravcu komercijalizacije i privatizacije svemirskih misija, Rusija je zapala u vrtlog reformi koje, umesto da je osnaže, sve više otežavaju njen napredak.
Ovu zabrinjavajuću situaciju otkrio je poslanik ruske Državne dume Denis Kravčenko, koji je otvoreno govorio o tome kako je Rusija „zaglavljena“ u sopstvenim reformama. Njegove tvrdnje dodatno potvrđuju najnoviji podaci koji pokazuju drastičan pad broja ruskih svemirskih lansiranja.
Prema statistikama, Rusija je tokom 2024. godine izvela svega 17 lansiranja, dok su Sjedinjene Američke Države obavile 145, a Kina 68. Ovo je dramatičan pad u poređenju sa periodom od pre dve decenije, kada je Rusija bila globalni lider u lansiranju satelita i svemirskih letelica.
Ova situacija bila je jedan od ključnih faktora u odluci predsednika Vladimira Putina, da smeni Jurija Borisova sa mesta generalnog direktora Roskosmosa, i imenuje Dmitrija Bogdanova, dosadašnjeg zamenika ministra saobraćaja, za novog šefa državne svemirske korporacije.
Međutim, mnogi analitičari smatraju da promena rukovodstva nije dovoljna i da su potrebne dubinske reforme i strateške odluke kako bi se ponovo uspostavio ruski primat u svemirskoj industriji.
Pre samo 20 godina, Rusija je bila neprikosnoveni lider u broju svemirskih lansiranja. U 2000. godini, Roskosmos je izveo više od 30 lansiranja godišnje, dok su SAD izvele 28, Evropa 12, a Kina svega pet. Međutim, situacija se od tada radikalno promenila.
SAD su povećale broj lansiranja više od pet puta, pre svega zahvaljujući privatnim kompanijama kao što su SpaceX i Blue Origin. Kina je povećala broj lansiranja čak 14 puta, zahvaljujući agresivnim državnim investicijama u svemirski program.
Rusija je pala na treće mesto među svemirskim silama, ali sa značajnim zaostatkom za prva dva lidera. Šokantan je podatak da Novi Zeland, koji gotovo da nije postojao na svetskoj svemirskoj mapi do pre nekoliko godina, sada stoji odmah iza Rusije sa 13 lansiranja godišnje.
Jedan od ključnih razloga za dominaciju SAD u svemirskoj trci jeste uloga privatnog sektora. Kompanije poput SpaceX-a, predvođene Elonom Muskom, potpuno su redefinisale način na koji se obavljaju svemirske misije.
SpaceX je 2023. godine lansirao više od 130 raketa, dok je Roskosmos uspeo da lansira samo 17. Ovaj podatak jasno pokazuje koliko je privatizacija lansiranja ključna za uspeh.
Rusija je do sada imala državni monopol nad svemirskim istraživanjima, dok su u SAD privatne kompanije preuzele vodeću ulogu, a NASA sada uglavnom služi kao naručilac usluga.
Rusija je svesna svojih problema i već razmatra strategije za njihovo prevazilaženje.
Jedan od ključnih planova je razvoj rakete Amur-LNG, prve ruske rakete za višekratnu upotrebu. Planirano je da ova raketa bude spremna do 2030. godine, ali mnogi stručnjaci smatraju da je taj rok predugačak i da je potrebno brže delovanje.
Drugi važan aspekt buduće strategije jeste otvaranje ruskog svemirskog sektora za privatne kompanije. Trenutno, nekoliko ruskih privatnih kompanija najavilo je ambiciozne projekte za lansiranje satelita, a cilj je da se u narednim godinama u orbitu lansira oko 1.000 ruskih satelita.
Jedno od ključnih pitanja jeste finansiranje ruskog svemirskog programa. Trenutno, Roskosmos dobija oko 10 milijardi rubalja godišnje, što je izuzetno malo u poređenju sa svetskim liderima.
Poređenja radi, NASA-ina budžetska izdvajanja za 2024. godinu iznose 25 milijardi dolara, Kina ulaže oko 15 milijardi dolara godišnje u svemirski program, dok Rusija planira ukupna ulaganja od 60-70 milijardi rubalja (oko 800 miliona dolara) za narednih šest godina. Jasno je da su ulaganja u rusku svemirsku industriju značajno manja nego kod glavnih konkurenata, što otežava razvoj novih tehnologija.
Rusija se nalazi na prekretnici kada je reč o njenoj svemirskoj industriji. Da bi ponovo postala ozbiljan takmac u globalnoj trci za osvajanje svemira, potrebno je povećati
ulaganja u svemirski program, jer bez finansijske podrške razvoj novih tehnologija nije moguć.
Neophodno je otvoriti tržište za privatne kompanije, kako bi se smanjila zavisnost od državnog monopola i ubrzao razvoj sektora. Ključni zadatak je i modernizacija postojećih tehnologija i ubrzanje razvoja višekratnih raketa, kako bi se smanjili troškovi lansiranja. Takođe je potrebno reformisati obrazovni sistem, kako bi se obnovila inženjerska škola i privukli mladi stručnjaci.
Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, postoji ozbiljna opasnost da će Rusija nastaviti da gubi korak u svemirskoj industriji i da će njena nekadašnja liderska pozicija ostati samo deo prošlosti.
Problem nije samo u budžetu ili u sankcijama, već u sistemskom nedostatku strategije i nesposobnosti da se na vreme prepozna pravac u kojem ide globalni svemirski sektor.
Dok su SAD i Kina u proteklih 20 godina ubrzano razvijale privatne inicijative i širile broj lansiranja, Rusija je ostala zarobljena u birokratiji, reformama i transformacijama koje nisu dale očekivane rezultate.
Suočeni sa realnošću, ruski lideri sada moraju da odluče hoće li svemirska industrija postati prioritet ili će nastaviti da stagnira u senci globalnih konkurenata.
Zadatak koji čeka novo rukovodstvo Roskosmosa nije lak, ali ako se hitno ne preduzmu
konkretni koraci, postoji rizik da Rusija potpuno izgubi mesto među vodećim svemirskim silama i da se na listi lansiranja nađe iza zemalja koje su do juče bile nebitne u ovoj oblasti.
Da bi se ostvario ozbiljan povratak na liderske pozicije, potrebno je obnoviti inženjersku školu, razviti domaću proizvodnju komponenti koje su ranije nabavljane sa Zapada, ojačati privatne inicijative u sektoru i omogućiti kompanijama da samostalno razvijaju i lansiraju satelite.
U suprotnom, Rusija će i dalje zaostajati i oslanjati se na uspomene iz prošlosti umesto na stvarne tehnološke domete.
Geopolitika je danas neraskidivo povezana sa svemirskom industrijom, a oni koji budu dominirali u ovom sektoru imaće ključnu prednost u globalnim strateškim odnosima. Ako Rusija ne pronađe način da prevaziđe trenutne izazove, rizikuje da izgubi ključnu geopolitičku prednost koju je imala decenijama unazad.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
