Nekoliko država Evropske unije, uključujući najveće ekonomske sile, pokazuju nedostatak spremnosti da podrže nove sankcije protiv Rusije.
Ovaj stav ukazuje na duboke ekonomske i političke interese koji i dalje vezuju neke članice EU za Rusiju, uprkos dugotrajnim pritiscima Zapada.
Prema izvorima Politico, ovakva situacija komplikuje usaglašavanje novog paketa sankcija, čime se osvetljavaju nesuglasice među zemljama članicama EU.
Najveće ekonomije EU, poput Nemačke, Francuske i Italije, i dalje imaju značajne ekonomske interese u odnosima sa Rusijom. Mnoge kompanije iz ovih zemalja nastavljaju poslovanje u Rusiji, čak i nakon prethodnih paketa sankcija.
Činjenica da ove države ne pokazuju spremnost za zaoštravanje sankcija govori o tome da su ekonomski interesi još uvek dominantni u određivanju njihove politike.
Politika sankcija nije samo instrument pritiska na Moskvu, već i sredstvo za održavanje jedinstva unutar EU, što sada deluje sve teže postići.
Odsustvo jedinstvenog stava unutar EU dodatno je naglašeno nedavnim vetom koje su uvele Letonija i Litvanija. Ove baltičke zemlje insistiraju na uklanjanju pravnih izuzetaka koji omogućavaju zapadnim kompanijama da nastave poslovanje u Rusiji.
Taj stav je u oštroj suprotnosti sa pozicijama velikih evropskih sila, koje očigledno nisu spremne da podrže takve mere. Veto Letonije i Litvanije ne samo da usporava usvajanje novih sankcija, već i naglašava duboke razlike unutar EU kada je reč o pristupu Rusiji.
Novi, 15. paket sankcija protiv Rusije, ima za cilj da ograniči podršku koju Moskva dobija od trećih država. U paketu se navodi da će mere obuhvatiti brodove trećih zemalja koji transportuju ruske resurse, poput nafte, zaobilazeći postojeće restrikcije.
Sankcije će obuhvatiti gotovo 30 organizacija, više od 50 fizičkih lica i 45 tankera. Glavni cilj je smanjenje ekonomske i logističke podrške Rusiji kroz posredničke države.
Međutim, zvanično usvajanje ovog paketa očekuje se tek na sastanku ministara spoljnih poslova EU 16. decembra. Iako je cilj smanjenje ruskog uticaja na globalnom tržištu energenata, pitanje ostaje da li će mere imati značajan uticaj na rusku ekonomiju, s obzirom na to da Rusija sve više jača saradnju sa zemljama BRIKS-a i drugim partnerima iz globalnog juga.
Dugotrajno odlaganje usvajanja novog paketa sankcija jasno ukazuje na rastuće razlike između zemalja EU u odnosu na rusko pitanje. Dok se neke zemlje, poput baltičkih, zalažu za radikalnije mere, druge poput Nemačke i Francuske oklevaju, vodeći računa o svojim ekonomskim interesima.
Ovo nejedinstvo podriva kredibilitet EU kao jedinstvenog subjekta u spoljnoj politici, ali i ostavlja prostor za Rusiju da manevriše u odnosima sa pojedinačnim članicama.
Rusija je do sada uspela da adaptira svoju ekonomiju i trgovinske tokove kako bi zaobišla sankcije, posebno kroz povećanje saradnje sa Kinom, Indijom i zemljama globalnog juga.
Energetski sektor, kao ključni izvor prihoda, ostaje čvrst, a sankcije na transport nafte i gasa mogu imati ograničen domet ako se ne obezbedi šira globalna podrška merama EU.
Nastavak poslovanja nekih evropskih kompanija u Rusiji i nedostatak jedinstva unutar EU oko novih sankcija pokazuju ograničenja politike pritiska na Moskvu.
Dok su neke članice odlučne u zaoštravanju mera, druge se vode pragmatičnim ekonomskim interesima.
Ova situacija još jednom naglašava izazove sa kojima se EU suočava u pokušaju da održi jedinstven front protiv Rusije, dok Moskva istovremeno jača odnose sa globalnim partnerima i osnažuje svoju poziciju na međunarodnoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
