Nije svo rusko fantastično oružje pomenuto u značajnom Putinovom govoru, o kom mejnstrim mediji nastavljaju mnogo da pišu. Ovo obraćanje predsednika jednostavno nije moglo da uključi sve brojne napretke u vojnoj tehnologiji koja je Rusija nedavno postigla. Neki najsavremeniji sistemi postoje, ali još uvek nisu operativni.
Nekoliko njih je već deo ruskog arsenala, iako u prilično malom broju. Ali to je samo početak. Mnoga dostignuća su proletela pred medijskim radarom, a zaslužuju veću izloženost. O informacijama dostupnim iz javnih izvora, vredi diskutovati kako bi dobili ideju o tome kako se stvari odvijaju.
Vojska je dodala rakete „Kh-32“ vazduh-zemlja 2016. godine, kako bi unapredili operativne mogućnosti „Tu-22M3 Backfire“. Ovo oružje je stvoreno na temeljima radikalnih nadogradnji za „Kh-22“. Nakon lansiranja, „Kh-32“ se popne do stratosfere, i dostiže visinu od 40 km u središnjoj fazi svog leta.
Kako se približava svojoj meti, ulazi u strmo spuštanje. Napad je suviše brz i raketa je previše pokretna za neprijatelja da bi postavio vazdušnu odbranu.
U približavanju može leteti na visini od samo 5 metara, prolazeći neprimećeno od strane odbrambenih sistema sve do udaljenosti od oko 10 km. To ostavlja 10 sekundi za reagovanje pre udara. Nemaju nikakve šanse. Ovo smrtonosno oružje predstavlja pretnju bilo kojoj kopnenoj meti.
Oružje ima intercijalni navigacioni sistem i glavu tražioca. Za vođenje joj nisu potrebni navigacioni sistemi i nemoguće ju je omesti. Njena primarna misija je obaranje nosača aviona i velikih površinskih brodova, kao i kopnenih sredstava.
[adsenseyu1]
„Kh-32“ ima domet od otprilike 1.000 km, i brzinu od preko 5.400 kilometara na sat (1.500 metara u sekundi). Njena bojeva glava od 500 kg može biti ili nuklearna ili konvencionalna.
SAD nemaju ništa uporedivo sa „Kh-32“, niti imaju efikasan sistem da zaštite svoju imovinu od nje. Čak su i brzina i visina poznatog „Aegisa“ (SM-6) beskorisni protiv ovog novog oružja. „Kh-32“ ne krši Sporazum o svemiru iz 1967. godine, jer njena putanja ne predviđa ulazak u orbitu. A ovo nije jedini razvoj koji je vredan pomena.
15. marta je ruski šef odbrane Sergej Šojgu izneo priličnu senzaciju, kada je tvrdio da će masovna proizvodnja borbenih robota početi ove godine. Vojska je imala više od 160 bespilotnih vazdušnih dronova pre nekoliko godina, ali danas ih ima oko 1.800. Isptivanja robota dizajniranih za kopnene operacije su skoro pri kraju. Robotska vozila za uklanjanje mina su takođe uspešno razvijena.
Postoje borbene, transportne i artiljerijsko-izviđačke varijante robota „Nerehta“. Sistem se sastoji od kompaktne šasije i trupa za montiranje posebne opreme. Koristi se protiv oklopnih oružja. Robot se takođe može koristiti za transport i izviđanje. „Nerehta“ može ratiti zajedno sa dronovima. Komplet oružja može uključivati Kord ili Kalašnjikov mitraljez, automatski bacač granata AG-30M i protivtenkovski raketni sistem.
Biomorfni „Lynx“ robot, od 400 kg, biće opremljen mitraljezom i protivtenkovskim vođenim raketama, i može raditi u urbanim i industrijskim oblastima, na asfaltu, mermeru, drvetu, pesku i neasfaltiranim putevima. Gotovo da ne postoji teren koji bi mu bio nedostupan, čak i led, trava, sneg ili plitke vode. „Lynx“ može putovati i do 15 km/h na ravnom terenu, i 10 km/h na neravnim površinama.
Rusija koristi robotsko obezbeđenje kako bi svoja obezbedila svoje strateške lokacije, uključujući ICBM silose. Ova vozila, naoružana mitraljezom i automatskim bacačem granata (oba sa dometom od oko 400 metara), mogu otkriti ciljeve noću, dok ostaju nevidljiva i kreću se oko perimetra lokacije.
Od 2017. godine, strateške lokacije nuklearnih raketa su čuvali mobilni robotski kompleksi (MRC), koji su dizajnirani da otkriju i unište stacionirane i pokretne mete. Postoji još mnogo više robota u različitim fazama razvoja koji su blizu toga da postanu operativni. Robotizacija ruskih oružanih snaga je jasan trend, i nije jedini.
1155 razarača je obnovljeno da budu naoružani sa krstarećim raketama dugog dometa „Kalibr“. Prestižni ruski list „Izvestia“ je upravo izvestio o instalaciji oružanih sistema na brodove, što je već započelo i biće završeno do 2022. godine. Ovaj program će znatno povećati moć napada mornarice, kao i sposobnost projekcije moći.
Ruske radarski nevidljive bombe su već u službi, udarajući na terorističke ciljeve u Siriji. „Ketridž Drel“ bombe isporučuju 15 samo-vođenih ubistvenih elemenata, od kojih svaki teži oko 20 kilograma. Ovo oružje ne krši međunarodnu konvenciju kojom se zabranjuje upotreba kasetnih bombi.
Bez motora, ova bomba može kliziti desetinama kilometara. Poseduje operativni domet od preko 30 km nakon razdvajanja od nosača. Jedna podmunicija može oboriti i do deset tenkova – gotovo dvostruko više od najbližeg konkurenta, američkog „AGM-154“. Može da otkrije mete i da za to vreme ne proizvodi infracrvene emisije. „Drelov“ identifikacioni sistem prijatelj-neprijatelj ga sprečava da pogodi pogrešne mete.
Ove godine, na vojnoj izložbi 2018. godine će se pojaviti lak avion koji pokreće motor na vodonik i vazduh. Forum će biti održan od 21 do 26. avgusta. Koncept koji stoji iza ovog motara je poznat pod nazivom “Electric Aircraft“, koji koristi gorivne ćelije kao izvor energije za proizvodnju električne energije bez procesa sagorevanja.
Korišćeno gorivo je vodonik, koji se pretvara u električnu energiju. Takav avion može ostati u vazduhu duže vremena, i bio bi vrlo jeftin. Nijedna druga zemlja nije uspela da takav avion učini operativnim. Može se koristiti za mnoštvo različitih misija od strane vojske i drugih službi bezbednosti.
Otkako je Moskva započela svoju operaciju u Siriji, najčešće postavljano pitanje među vojnim analitičarima i stručnjacima je “Da li Rusija zaista ima superiornu vojnu tehnologiju?“. Odgovor koji se često čuo je bio: “Ne, nema, ono je nesofisticirano, i jasno zaostaje“. Sve više dokaza se pojavilo nedavno da se ilustruje da je Rusija zapravo lider u vojnoj tehnologiji, a više informacija stiže gotovo svakodnevno i potvrđuje tu činjenicu.
Da li najsavremenija dostignuća, koje je proizveo odbrambeni sektor, mogu biti izolovana od preostalih sektora? Ovih dana je to nemoguće, pogotovo s obzirom na to koliko toga se radi, kako bi se dostignuća odbrambene industrije prenela na civilne sektore.
Zapadne sankcije su pomogle u ubrzavanju procesa zamene zapadne tehnologije sa ruskim rešenjima. Vojne tehnologije usmerene na civilni sektor će neminovno ojačati rusku ekonomiju.
Zapad je želeo da Rusiju pretvori u unazađenu zemlju koja je na kolenima. To je bila strateška greška koja ju je umesto toga podstakla da izdrži, i postane predvodnik u trci najsavremenije tehnologije, zbog čega SAD i njihovi saveznici zaostaju.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu6]
