„Ova situacija bi zaista mogla da metastazira i da sruši ceo finansijski sistem, što bi na kraju uništilo ekonomiju“, kaže Mark Zandi, glavni ekonomista agencije „Mudis“
Ukoliko se poslanici vladajuće Demokratske i opozicione Republikanske stranke u Kongresu uskoro ne dogovore o podizanju limita za javni dug, Ministarstvo finansija neće moći da se zaduži i isplati dospele obaveze. Iako ovo mnogima zvuči gotovo neverovatno, ekonomisti upozoravaju na najgore ishode ako Kongres ne uspe da podigne savezno ograničenje zaduživanja do dana D, koji nastupa početkom juna.
Lideri iz Kongresa i Bele kuće pokušavaju da postignu sporazum o podizanju gornje granice saveznog duga, a ekonomisti i finansijski stručnjaci predviđaju finansijski haos, ako se to ne dogodi, piše „Vašington post“.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„To bi bila smrtonosna kombinacija. Ova situacija bi zaista mogla da metastazira i da sruši ceo finansijski sistem, što bi na kraju uništilo ekonomiju“, kaže Mark Zandi, glavni ekonomista rejting agencije „Mudis“.
Sekretarka finansija Dženet L. Jelen rekla je da će budžet moći da održi operacije do 1. juna pre nego što ostane bez novca ako vlada ne može da pozajmi više. Taj određeni rok – poznat kao Dan D – zavisi od poreskih prihoda i rashoda, koji mogu dramatično da variraju iz nedelje u nedelju.
Šta će se dalje desiti, takođe je teško predvideti. Kaskadni uticaji neplaćanja bi se verovatno pogoršali — pauza u federalnim plaćanjima bi naštetila privredi, što bi naškodilo berzi, što bi zauzvrat još više naškodilo privredi… Teško je izračunati interakciju između kolapsa privatnih računa, rastućih kamatnih stopa i destabilizovanog globalnog finansijskog sistema.
[adsenseyu1]
Neke procene sugerišu da bi više od 8 miliona radnih mesta moglo biti izbrisano. Stope na hipotekarne kredite bi mogle porasti za više od 20 procenata, prema nekim projekcijama, a ekonomija bi se smanjila za onoliko koliko je bila tokom Velike recesije 2008. godine.
Ali, ono što ekonomisti naglašavaju iznad svega je nepredvidivost – posebno ako kršenje bude trajalo nedeljama ili mesecima. Stručnjaci naglašavaju da su najgori scenariji malo verovatni ako zakonodavci samo za dlaku propuste rok, možda za nekoliko sati ili čak nekoliko dana, ali da se rizici dramatično povećavaju ako zastoj potraje.
„Ne znamo: ovo se nikada nije dogodilo. Ono što me toliko brine je što ne mogu da predvidim, a mislim da niko ne može, jeste: Šta se dešava dan posle dana D?“, rekla je Klaudija Sahm, liberalni ekonomista koja je radila u Američkim federalnim rezervama (FED).
Evo nekih ishoda koji stručnjake najviše brinu.
Pad akcija
„Volstrit“ bi verovatno bio prvo mesto problema. Do sada, finansijska tržišta nisu mnogo prešla preko gornje granice duga. Cena za zaštitu od neizvršenja obaveza američke vlade je porasla, kao i troškovi državnih obveznica koje dospevaju oko krajnjeg roka duga — što odražava sumnju u otplatu. Ali, ti potresi još nisu vidljivi za većinu domaćinstava. Očekuje se da će se to promeniti narednih dana. Šok od propuštenog plaćanja bi uticao na finansijski sistem – akcije, obveznice, zajedničke fondove, derivate – pre nego što bi se proširio na širu ekonomiju, kažu stručnjaci.
[adsenseyu4]
Akcije će verovatno pasti zbog očekivanja šireg ekonomskog pada, kako kamatne stope rastu i investitori povlače sredstva sa tržišta kako bi sačuvali svoj pristup kratkoročnom novcu. Bankarski sektor koji je već oprezan u pogledu novih zajmova mogao bi dodatno da uspori.
Agencija „Mudis“ je procenila da bi cene akcija mogle pasti za otprilike jednu petinu, što bi uništilo 10 biliona dolara bogatstva domaćinstava i uništilo penzione račune miliona Amerikanaca. Bela kuća je procenila da bi pad mogao da ide i do 45 odsto.
Tržište obveznica od 46 biliona dolara takođe bi zadrhtalo, pošto se vrednosti postojećih obveznica Ministarstva finansija urušavaju zbog većih prinosa na nove. A preduzeća bi verovatno zaustavila ekspanziju – što bi dodatno smanjilo vrednost akcija.
Iznenadna recesija
Ako nesposobnost plaćanja potraje, uticaj bi se brzo proširio sa finansijskih tržišta na širu ekonomiju. Pad bogatstva domaćinstava širom zemlje, izazvan rasprodajom na Volstritu, smanjio bi potrošnju, što bi takođe naštetilo kompanijama. A porast kamatnih stopa bi otežao dobijanje kredita ili pokretanje malog biznisa. To bi, takođe, moglo da sruši tržište nekretnina, koje je već počelo da se hladi. Nedavni izveštaj prognozira da bi stope na hipoteke mogle da porastu iznad 8 procenata, što bi smanjilo prodaju stanova za neverovatnih 23 procenta. I građevinska industrija i drugi sektori bi takođe osetili taj udar.
Najdrastičniji uticaj mogao bi biti pauza u redovnim federalnim isplatama desetinama miliona američkih porodica, uključujući starije osobe za zdravstveno i socijalno osiguranje i ljude koji se oslanjaju na narodne kuhinje. Predviđeno je da će savezna vlada ove godine potrošiti oko 6 biliona dolara, što znači otprilike 16 milijardi dolara dnevno. Ne ide sve to direktno u domaćinstva, naravno, ali je ogroman novac koji preko noći nestaje iz privrede.
Otkazi za hiljade službenika
Vlada SAD ima proceduru za slučaj da Kongres ne uspe da odobri novi budžet: agencije čija potrošnja nije odobrena pripremaju radnike za odmore, dajući uputstva određenom „osnovnom“ osoblju da nastavi da rade bez plate. Bila su tri ovakva isključenja koja su trajala najmanje ceo dan tokom protekle decenije. Svi radnici obično dobijaju nadoknadu nakon toga.
„Ali, dostizanje gornje granice duga možda ne izgleda baš tako“, kažu stručnjaci. Kancelarija za upravljanje i budžet Bele kuće još nije objavila uputstva za zatvaranje u vezi sa dugom, za koje neki budžetski analitičari kažu da bi bilo teško, jer još nije poznato koja plaćanja vlada neće moći da ispoštuje. To bi se moglo promeniti kako se rok bliži, ali za sada ne postoji priručnik za zadržavanje čak i osnovnih federalnih službenika na poslu.
Neizvesnost bi mogla da utiče na američko vojno osoblje, kao i na inspektore za bezbednost hrane, kontrolore letenja i radnike na drugim vitalnim poslovima. Savezna vlada je najveći poslodavac u zemlji, sa otprilike 4,2 miliona stalno zaposlenih, prema Istraživačkoj službi Kongresa. Nacionalno udruženje državnih službenika, koje predstavlja skoro 75.000 federalnih radnika, tražilo je da se ospori ustavnost ograničenja duga, navodeći njegov potencijalni uticaj na savezne radnike.
Socijalno osiguranje i „Mediker“ propuštaju plaćanja
Više od 60 miliona ljudi, uglavnom starijih, prima mesečne isplate socijalnog osiguranja, dok još toliko ljudi zavisi od zdravstvenog programa „Mediker“.
Neki republikanci su tvrdili da savezna vlada može da nastavi da isplaćuje ova plaćanja čak i bez zaduživanja tako što će preusmeriti prihode od poreza. Ali, stručnjaci za budžet su skeptični da će Ministarstvo finansija imati mogućnost da na vreme isplati ove beneficije starijim osobama, posebno ako kršenje potraje nedeljama ili mesecima.
Ako vlada i dalje može da izvrši neka plaćanja sa prihodima od poreza, administracija će možda morati da bira između slanja čekova starijim osobama i plaćanja kamata na dug. Ali, odustajanje od tih plaćanja kamata da bi socijalno osiguranje i „Mediker“ funkcionisali moglo bi pogoršati ono što bi verovatno bila ionako teška finansijska kriza u tom scenariju sudnjeg dana.
Rast troškova zaduživanja u SAD
Savezna vlada je u mogućnosti da pozajmi novac relativno jeftino, jer se na njega gleda kao na veoma siguran kreditni rizik, ali niko, u normalnim okolnostima, ne očekuje da bi mogla propustiti bilo koja plaćanja. Sigurnost američkih državnih obveznica učinila ih je suštinskim elementom u svetskom finansijskom sistemu.
Služeći kao rezerve za sve, od centralnih banaka stranih zemalja do fondova tržišta novca, američki trezori su široko priznati kao jedna od najsigurnijih i najlikvidnijih dostupnih investicija, podržana punom verom i kreditom vlade SAD.
Svaki finansijski instrument čija je vrednost zasnovana na obveznicama trezora mogao bi biti izbačen iz kvara nakon probijanja gornje granice duga, uz nagli pad cena koji bi doveo do volatilnosti i neizvesnosti širom sveta.
Ekonomisti kažu da bi popust koji su Sjedinjene Države uživale decenijama na zaduživanje mogao prestati. Jedna procena Instituta Brukings, pokazala je da bi prekoračenje granice duga moglo da poveća troškove federalnog zaduživanja za 750 milijardi dolara u narednoj deceniji.
Globalno širenje krize
Mnoge nacije čuvaju svoje finansije kupujući velike količine duga američke vlade, koji se smatra jednom od najsigurnijih sredstava na svetu. Ali, prekoračenje gornje granice duga moglo bi da smanji vrednost tih obveznica, što bi oštetilo rezerve mnogih zemalja.
Ekonomisti strahuju da bi to dramatično povećalo redove zemalja koje se dave u dugovima, poput Šri Lanke i Pakistana, uz potencijalni porast protesta i globalnu geopolitičku nestabilnost. Napor Federalnih rezervi da povećaju kamatne stope tokom prošle godine kako bi se obuzdala inflacija već je umanjio vrednost američkih obveznica za mnoge nacije. A prema Savetu za spoljne odnose, više od polovine svetskih deviznih rezervi drži se u američkim dolarima – otprilike tri puta više od bilo koje druge valute.
Pad dolara i prestiža SAD
Bankrot bi mogao da naškodi položaju SAD na svetskoj sceni, kažu stručnjaci, otkrivajući dubinu unutrašnje političke disfunkcije zemlje.
Finansijski stručnjaci već prate neke rane znake da svetska ekonomija počinje da gubi svoju zavisnost od dolara, a zemlje poput Brazila i Malezije pozivaju nacije da češće trguju drugim valutama. Otprilike 60 odsto razmene stranih valuta i dalje se obavlja u dolarima, ali neispunjenje američkog duga — koje bi moglo da izazove pad vrednosti dolara — moglo bi to da promeni.
Jelen je u četvrtak u Japanu, rekla novinarima da bi neispunjenje obaveza takođe rizikovalo da potkopa globalno ekonomsko vođstvo Amerike i postavi pitanje o sposobnosti SAD da brani svoje nacionalne i bezbednosne interese.
Možda je u pitanju i nešto fundamentalnije. Kredibilitet vlada delimično je vezan za njihovu sposobnost da odgovore na krizu.
Probijanje gornje granice duga bi dovelo u sumnju sposobnost savezne vlade ne samo da odgovori na hitne slučajeve, već i da ispuni jednu od svojih najelementarnijih funkcija – plaćanje računa. Ako Sjedinjene Države to ne mogu da urade, građani i lideri u drugim zemljama bi se mogli zapitati, šta sve drugo još više ne mogu?
„To bi narušilo globalno poverenje u naš politički sistem, jer je deo našeg položaja u svetu zasnovan na međunarodnom poverenju da je naš politički sistem u osnovi funkcionalan. A ovo bi pokazalo da nije“, rekao je Danijel Bergstreser, vanredni profesor finansija na Međunarodnoj poslovnoj školi Univerziteta Brandeis.
(RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
